Početak pandemije kovid-19 na Kosovu preusmerio je ulogu UNDP kao i čitave UN porodice na odgovor i pomoć ljudima Kosova, kao i institucijama. Radi boljeg razumevanja trenutnog uticaja krize, potreba ljudi i biznisa od ključne je važnosti za bolje kreiranje trenutnog i srednjeročnog odgovora, saopštio je danas tim Ujedinjenih nacija na Kosovu.
“Širenje KOVID-19 uticalo je na domaćinstva i biznise na Kosovu na mnogo načina. Od smanjenih radnih sati koji su umanjili i primanja, borba sa učenjem na daljinu i suočavanje sa psihološkim preprekama, mentalnom i emotivnom zdravlju usled pandemije – efekti na članove domaćinstva bili su višestruki. Biznisi su morali da se suoče sa odugovlačenjima i sa trajanjem virusa, sa time kako da omoguće zdravlje svojim radnicima, kako i da li će obavljati svoje poslovanje, šta i kako kupovati, prodati ili proizvesti”, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je UNDP zajedno sa UN Vomen i UNFPA, a u bliskoj saradnji sa koordinatorkom za razvoj Ulrikom Rikardson, njenom kancelarijom i ostatkom kosovskog tima Ujedinjenih nacija započeo brzu procenu, kako da se shvatio uticaj i bolje definisali odgovori na krizu.
“Rezultati ove procene koristiće se za informisanje i formulaciju kosovskog tima Ujedinjenih nacija za socijalno-ekonomski plan koji će se uskoro pripremiti”, rekla je glavna predstavnica UNDP Maria Suoko.
Šefica kancelarije UN Vomen Vljora Tuzi-Nuši rkla je da su žene i devojke pogođenije pandemijom.
“Na Kosovu, kao i globalno, svedoci smo tamne strane ove pandemije, a to je uvećano nasilje nad ženama. Izveštaj o brzoj proceni socijalno-ekonomskog uticaja otkriva povećani teret žena, tako da je imperativ da se uzme u obzir specifična potreba žena i devojaka, kada se odgovara na pandemiju” kazala je Tuzi-Nuši.
Šef UNFPA kancelarije Visare Mujko-Nimani rekla je da procena situacije daje jasan pogled na poteškoće i na nivo zdravstvenih usluga na Kosovu u vreme pandemije kovid -19, blagovremena pomoć i odgovarajuća podrška sa posebnim fokusom na seksualno i reproduktivno zdravlje.
“Svrha ovog istraživanja je da definiše prirodu i produženi uticaj kovida – 19 krize, kao i da identifikuje celokupnu krizu, ulogu polova, intenzitet i pretnje grupama u nemoćnim situacijama i lokalnoj ekonomiji”
Naglasila je da će podaci iz ove procene biti dostupni svima i da se mogu koristiti na centralnom i lokalnom nivou, kao i za razvojne partnere, a sve u svrhu boljeg razumevanja o uticaju pandemije i potrebnim akcijama za njeno suzbijanje.
“Rezultati mogu biti korisni za bolje pružanje usluga, smanjenje efekata krize i povećanje otpornosti naroda”, rekla je Mujko-Nimani.
Ključna otkrića iz ovog Izveštaja su:
- 89 odsto ispitanika dobilo je kovid-19 informacije iz medija poput radio, televizije i novina, a 74 odsto putem interneta i društvenih mreža.
- 96 odsto dece u domaćinstvima koji su intervjuisani bilo je prisutno za vreme učenja na daljinu na redovnoj osnovi, dok je 4 odsto propustilo učenje, najviše zbog nedostatka opreme koju su koristili drugi članovi porodice ili zbog problema sa internet konekcijom.
- Kao rezultat izbijanja kovida-19, 28 odsto svih ispitanika iskusilo je psihološke, mentalne i emotivne, zdravstvene probleme.
- Kada su u pitanju osnovne socijalne i zdravstvene usluge, 13 odsto tvrdi da je imalo velike ili barem neke poteškoće u pristupu uslugama, uključujući snabdevanje strujom i vodom 19 odsto iskusilo je velike ili veoma teške prepreke pri pristupanju socijalnim uslugama i 26 odsto je imalo poteškoće u pristupu zdravstvenim uslugama za sebe ili članove svojih porodica uključujući i usluge seksualnog i reproduktivnog zdravlja.
- 56 odsto ispitanika misli da se povećalo porodično nasilje dok 35 odsto ne zna gde bi tražilo pomoć u slučaju da iskusi porodično nasilje.
- Teret žena je još veći zbog neplaćenog posla u odnosu na muškarce. Sati rada za čišćenje za žene povećani su za 18 odsto, a u odnosu na muškarce, a za kuvanje i služenje obroka 29 odsto u odnosu na muškarce. Takođe se više igraju, čitaju i brinu o deci i to za 8 odsto i 9 odsto u odnosu na muškarce.
- 59 odsto se plaši da se ne može izboriti sa teškoćama osnovnih troškova ukoliko se mere oko korona virusa nastave.
- Oko 40 odsto ispitanika koji su zaposleni zadržalo je svoje poslove, ali nisu radili u vreme intervjuisanja, dok je 22 odsto smanjilo svoje radno vreme. Drugih 22 odsto kaže da je nastavilo isto i u vreme pandemije, dok je 8 odsto prijavilo da je izgubilo posao za vreme kovid-19 pandemije.
- 55 odsto biznisa je moralo da se zatvori, dok je 30 odsto moralo delimično da se pritvori. Svega 15 odsto je radilo kao i uvek.
Brzu procenu obavio je UNDP u partnerstvu sa UN Vomen i UNFPA, a sprovedena je u aprilu i maju mesecu 2020. godine.
Intervjuisano je 1.412 domaćinstava u svih 38 opština i 202 preduzeća u sedam opština: Uroševac, Đakovica, Gnjilane, Peć, Priština, Prizren i Mitrovica.
Intervjuisanje domaćinstava i preduzeća sprovedeno je posebnim kompjuterskim telefonom.
Uzorci intervjua rađeni su na osnovu zvaničnih podataka Kosovske Agencije za statistiku iz popisa 2011. Godine, a preduzeća na osnovu podataka Agencije za registraciju biznisa.
