Nova studija izveštava da ultra-prerađena hrana može biti povezana sa pogoršanjem muškog reproduktivnog zdravlja, uključujući kvalitet i manjak sperme.
Istraživanje, objavljeno 28. avgusta u časopisu Cell Metabolism, navodi da redovna konzumacija ultra-prerađene hrane ima nekoliko štetnih efekata na zdravlje osobe, a jedan od njih je kvalitet, odnosno manjak spreme.
To uključuje viši nivo holesterola i povećanje telesne težine. Primetili su da su učesnici u njihovoj studiji dobili više od kilograma na težini kada su jeli ultra-prerađenu hranu. Količina masne mase u njihovim telima se takođe povećala.
Istraživači su dodali da je “kvalitet sperme težio ka pogoršanju” kada su učesnici bili na ultra-prerađenoj ishrani.
Istraživači su istakli da su se ovi zdravstveni efekti javljali čak i kada je osoba na ultra-prerađenoj ishrani konzumirala isti broj kalorija kao i osoba koja je jela drugu vrstu hrane.
“Ova studija pruža dokaze da je konzumiranje ultra-prerađene hrane štetno za kardiometaboličke i reproduktivne ishode, bez obzira na prekomerni unos kalorija”, napisali su autori studije.
Dr Filip Vertman, urolog i direktor Centra za mušku reproduktivnu medicinu i reverziju vazektomije u Los Anđelesu, kaže da je studija dokaz da ono što jedete može biti važnije od toga koliko jedete.
“Nije bitno koliko kalorija unosite. Bitno je koje vrste kalorija unosite”, rekao je Vertman za Healthline.
Uticaj ultra-prerađene ishrane na kvalitet sperme
Za svoju studiju, istraživači su regrutovali 43 muškarca starosti od 20 do 35 godina. Svaki učesnik je proveo tri nedelje na ishrani prvenstveno ultra-prerađenom hranom i ishrani neprerađenom hranom, sa tromesečnim periodom “ispiranja” između dve dijete.
Polovina učesnika je počela sa neprerađenom ishranom, dok je druga polovina počela sa ultra-prerađenom ishranom. Polovina muškaraca iz svake grupe je takođe stavljena na dijetu koja je uključivala 500 dodatnih kalorija dnevno.
Istraživači su primetili da su ispitanici na ultra-prerađenoj ishrani doživeli povećanje ftalata cxMINP, supstance koja se nalazi u plastici i može da poremeti hormone.
Takođe, primećen je pad nivoa testosterona i folikulostimulišućih hormona, koji su ključni za proizvodnju sperme.
Istraživači su rekli da neke od supstanci koje ometaju endokrini sistem mogu poticati iz plastične ambalaže koja se koristi za ultra-prerađenu hranu.
Broj spermatozoida pao za 60 odsto širom sveta
Oni napominju da uvođenje ultra-prerađene hrane 1970-ih izgleda da je u skladu sa padom broja spermatozoida od 60 odsto širom sveta.
Kristin Kirkpatrik, predsednica KAK Konsaltinga i dijetetičarka u Odeljenju za velnes i preventivnu medicinu Klinike u Klivlendu, rekla je da istraživanje šalje jasnu poruku.
“Studija je otkrila da endokrini ometači i druge komponente menjaju nivoe hormona kod muškaraca, čak i ako su muškarci bili zdravi”, rekla je za Heltlajn.
“To znači da čak i ako ste zdravi na osnovu drugih parametara, a konzumirate ishranu sa visokim sadržajem ultra-prerađenih proizvoda, i dalje ste u riziku od pogoršanja hroničnih stanja”.
Vertman je dodao da opšte zdravlje muškarca takođe može uticati na njihov reproduktivni sistem. Na primer, osoba koja se ugojila, razvila dijabetes tipa 2 ili je doživela porast nivoa holesterola može videti pad pokazatelja reproduktivnog zdravlja, kao što je kvalitet sperme.
“Reproduktivni sistem je funkcija vašeg opšteg zdravlja”, objasnio je Vertman, pa dodao: “Reproduktivni sistem je prilično osetljiv”.
Dr Majkl Ajzenberg, profesor urologije na Univerzitetu Stanford, imao je jedno upozorenje u vezi sa zaključcima studije.
“Iako nijedan rezultat nije dostigao statistički značaj, čini se da postoji pad kvaliteta sperme kada se ispituju zbirni podaci”, rekao je za Heltlajn.
“Međutim, važno je napomenuti da je intervencija trajala tri nedelje, a ciklus proizvodnje sperme obično traje između dva i tri meseca”.
Uticaj ultra-prerađene hrane na zdravlje
Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) izveštavaju da ultra-prerađena hrana čini prosečno 55 odsto ukupnih kalorija koje konzumiraju ljudi u Sjedinjenim Državama.
Napominje se da ljudi mlađi od 19 godina imaju tendenciju da jedu nešto više ultra-prerađene hrane nego stariji od 19 godina. Agencija navodi da postoji mala razlika u konzumiranju ultra-prerađene hrane između muškaraca i žena.
CDC kaže da ultra-prerađena hrana ima tendenciju da bude “hiper-ukusna, energetski jaka, ali siromašna dijetetskim vlaknima i puna soli, zaslađivača i nezdravih masti”.
Navodi se da su sendviči (uključujući hamburgere), slatki pekarski proizvodi, zaslađena pića, slane grickalice i zamrznuti pomfrit među glavnim izvorima kalorija iz ultra-prerađene hrane.
Studija iz jula 2025. godine pokazala je da je ultra-prerađena hrana glavni faktor koji doprinosi gojaznosti, kao i povećanju rizika od srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i apneje u snu.
Studija iz aprila 2025. godine procenila je da je ultra-prerađena hrana povezana sa 124.000 smrtnih slučajeva koji su se mogli sprečiti u Sjedinjenim Državama tokom dvogodišnjeg perioda.
Studija iz maja 2024. godine otkrila je da ultra-prerađena hrana takođe može povećati rizik od moždanog udara i kognitivnog pada.
Kirkpatrik je rekla da postoji niz razloga za ove uticaje, uključujući i ono što osoba ne jede.
“Konzumiranje ultra-prerađene hrane znači da se druge namirnice, za koje se utvrdi da pomažu u prevenciji srčanih bolesti, poput svežeg voća i povrća, zdravih masti i vlakana, ne konzumiraju”.
“Dalje, u više studija je utvrđeno da prekomerna konzumacija šećera i natrijuma predstavlja značajan rizik za zdravlje srca. Šećer i natrijum su uobičajeni sastojci u ultra-prerađenoj hrani”, dodala je.
Vertman je objasnio obrazac: “Ova studija je još jedna potvrda da nas prehrambena industrija truje poslednjih 20 do 30 godina. Sada vidimo posledice toga”, preneo je Healthline.com.
Šta je ultra-prerađena hrana?
Ne postoji jedinstvena definicija ultra-prerađene hrane, ali generalno, takvi proizvodi sadrže sastojke koji se ne koriste u domaćinstvima.
Mnoge od njih su hemikalije, boje i zaslađivači koji se koriste za poboljšanje izgleda, ukusa ili teksture hrane.
Gazirana pića, slatkiši i pileći kroketi su neki od primera takve hrane.
Međutim, mogu da se odnose i na hleb, žitarice i jogurte.
Inače, termin ultra-prerađena hrana su osmislili istraživači iz Centra za epidemiološke studije o zdravlju i ishrani pri School of Public Health na University of Sao Paulo u Brazilu. Pod njim se podrazumevaju proizvodi napravljeni u industrijskom okruženju od sastojaka koji su uglavnom ili u potpunosti napravljeni u laboratoriji, ili ekstrahovani iz hrane, a u fokus istraživanja došla je otkako je dokazano da ovakva hrana izaziva srčana oboljenja, karcinom i smrt.
Uopšteno govoreći, ultra-prerađena hrana može da se identifikuje u proizvodu ako je bar jedna stavka na listi sastojaka karakteristična za grupu ultra-prerađene hrane, koja je definisana sledećim:
sastojci koji se obično nalaze u prerađenoj hrani, kao što su šećeri, masti i konzervansi
aditivi dizajnirani da imitiraju prirodnu neprerađenu hranu
pojačivači ukusa, boje i drugi aditivi
sastojci napravljeni sintezom sastojaka hrane, kao što su maltodekstrin, kukuruzni sirup sa visokim sadržajem fruktoze, modifikovani skrob i hidrogenizovane masti.
Primeri ultra-prerađene hrane
gazirana pića i zaslađeni sokovi
sportska i energetska pića
energetske pločice (bar)
instant krem čorbe i supe
margarin
masovno proizvedeni i pakovani hleb i pekarski proizvodi napravljeni od hidrogenizovanih masti, šećera i aditiva
unapred pripremljena jela kao što su pica, viršle, pileći medaljoni i riblji štapići
formule za dojenčad
pića za zamenu obroka
sladoled
bombone
voćni, zaslađeni jogurt
izvor b92.net
