Sagovornici Danasa iz Beograda i Prištine različito gledaju na osnivanje Savijeta za promociju mira Kosova i Srbije, čiji inicijator je šef kosovske diplomatije Behgjet Pacolli, ali su saglasni u ocjeni da on tako pokušava da unapredi sopstveni imidž, kao i reputaciju Kosova, te da je to reakcija na pokretanje “unutrašnjeg dijaloga” o rješavanju kosovskog pitanja u Beogradu.
Pojedini od njih, takođe, naglašavaju da nije jasan mandat Saveta.
Aljbin Kurti, osnivač pokreta Samoopredeljenje, ocenjuje za Danas da “u principu mislimo da pomirenje treba da traži agresor, a ne žrtva, odnosno Srbija, ne Kosovo”.
– Za pomirenje je potrebno da Srbija priznaje nezavisnu državu Republike Kosova i da se Srbija obračunava sa svojom prošlošću. Razne komisije ne mogu zameniti neophodan princip. Prvi put čujemo o ovom savijetu za pomirenje Pacollija, i moramo da najpre vidimo kakva je njegova osnova, misija, struktura i cilj. Ali, još jednom, u principu to bi trebalo da bude inicijativa koja dolazi iz Beograda a ne iz Prištine – smatra Kurti.
Borko Stefanović, lider Levice Srbije i bivši šef tima Beograda za pregovore s Prištinom, smatra da je to Pacollijeva taktika da promoviše “mir između dvije zemlje “, dok, istovremeno, kupuje nova priznanja.
– Providno i nepotrebno s njegove strane. To mi zvuči kao Akademija umjetnosti braće Karić. Nekako ne ide – kaže Stefanović za ovaj list.
Naim Leo Beshiri, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, konstatuje za Danas da odluka ministra spoljnih poslova Kosova ima za cilj izgradnju sopstvenog i imidža Kosova.
– Behgjet Pacolli pokušava da privuče pažnju na sebe, kao lidera treće najjače stranke u parlamentu Kosova, baveći se najvažnijim spoljnopolitičkim pitanjem za svoje društvo. Istovremeno, budući da je Srbija pridobila određene međunarodne simpatije zbog najavljenog “unutrašnjeg dijaloga”, Kosovo kreće u samoreklamiranje sa akcentom na želji za pomirenjem. Međutim, iz kratke odluke od deset tačaka nije jasan mandat novoosnovanog Savijeta, njegov sastav, finansiranje i što je najvažnije kako se Savijet uklapa u već postojeći dijalog. Za sada nam je jasno da je na čelu Savijeta izvjesna Klara Buda, o kojoj, u ovom trenutku, malo znamo, ukazuje Beshiri.
Sagovornik Danasa ističe da “kao što je predstava osnivanje Radne grupe o “unutrašnjem dijalogu” sa Markom Đurićem na čelu, verujem da je druga strana u pregovoru morala odgovoriti sopstvenom inicijativom”.
– Grupa, kako smo razumijeli, ima za cilj da inicira, organizuje i podrži druge inicijative koje imaju zamisao da sa stručnom i širom zajednicom diskutuju o budućnosti Kosova, osnovala je i finansira Vlada Srbije, poznati su članovi i njen predsjednik. S druge strane, Savet ima za cilj da promoviše mir između Kosova i Srbije i da izradi nacrt godišnjih događaja, finansiraće se iz vladinih i drugih fondova, osnovao ga je ministar Pacolli i prva žena je po svemu sudeći albanska državljanka. Grupa u suštini treba da nam objasni da treba da prihvatimo već određena rješenja o nekakvom priznavanju Kosova, a Savijet bi trebalo da doprinese pomirenju. Ono što je identično za Grupu i Savijet jeste činjenica da u njih niko ne vjeruje, zato što su pobude i način na koji su nastali u najmanju ruku sumnjivi, neiskreni i služe samo marketingu – tvrdi izvršni direktor Instituta za evropske poslove.
Preduslovi za pomirenje
Naim Leo Beshiri, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, kaže da bi Kosovo da zaista želi da pomiri Beograd i Prištinu, “za početak moglo da obezbjedi nesmetano formiranje i funkcionisanje tužilaštva i suda za ratne zločine na Kosovu, zatim da se fokusira na osnivanje zajednice srpskih opština, i na kraju, da oddemonizuje Srbiju iz svojih školskih udžbenika”. “Isto važi i za Srbiju, dok ne budemo znali šta su institucije Srbije radile devedesetih i dok odgovorni za ubistva ne budu odgovarali neće biti mnogo dijaloga, a ne pomirenja. Jer nema pomirenja dok se zločinci slobodno šetaju među nama”, poručuje Beshiri.
