Četiri sina, sva četiri otišla od kuće…
Jedan u Njemačku, dvojica se osamostalila nakon studija pa žive sami, četvrti se oženio a žena neće s nama.
Kuća stalno prazna, a mi već stari, nema ko da nam pomogne. Imamo veliku kuću i imanje u predgrađu, kao i jedan stan u centru grada, i planiramo da to ostavimo u dobrotvorne svrhe u testamentu.
Kad već oni o nama ne brinu, poslije svega što smo učinili da ih školujemo i od njih napravimo ljude, zašto bismo mi zbrinuli njih?
