Zavisi li Kosovo više od stranih investicija ili doznaka dijaspore, šta je potrebno da bi njegova privreda bila konkurentna, koje uslove je neophodno ispuniti prije svega, koliki je stepen korupcije i šta bi se dobilo njenim, pa i neznatnim, smanjenjem za Kosovo Onlajn govore dobri poznavaoci ekonomsko-političke situacije u Prištini.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Prištini Nagip Skenderi ukazuje u izjavi za Kosovo Onlajn da su strane investicije važne za svaku zemlju, pogotovo za one nerazvijene, koje prolaze kroz proces tranzicije i dodaje da je kosovska privreda posljednjih godina jako oslabila.
“Ima rast BDP-a između 3 – 5 procenata. Međutim, on se ne primećuje u ovakvim ekonomskim uslovima i socijalnim disproporcijama”, objašnjava Skenderi.
Važna politička stabilnost
Kako kaže, kosovskoj privredi je potrebna jedna dobra “infuzija”, slična “Marsalovom planu”, kako bi bila konkurentna zemljama regiona.
Profesor Skenderi napominje i da je za strane investicije neophodna stabilna politička situacija, jer strane investitore, prije ulaganja kapitala u nekoj zemlji, zanimaju političke okolnosti.
“Ukoliko je zemlja nestabilna njihovo interesovanje opada ili uopšte ne razmatraju mogućnost investiranja”, kaže Skenderi.
S druge strane, politički analitičar Fadil Lepaja ocenjuje da će nova vlada biti manje “kažnjavana” kada su u pitanju investicije od strane međunarodne zajednice i ocjenjuje da u tom smislu neće biti velikih pritisaka koji bi uticali na otklanjanje trgovinskih prepreka sa Srbijom u cilju nastavka dijaloga.
“Kosovo više zavisi od dijaspore nego od strane finansijske pomoći, tako da međunarodna zajednica ne može baš da igra na tu kartu”, smatra Lepaja.
Investicije poslije saradnje sa regionom
A bivši predsjednik Privredne komore Kosova Safet Grxhaliju napominje da Kosovo mora da sarađuje sa zemljama regiona kako bi se stvorilo dobro okruženje za strane investicije.
“Mi smo male zemlje, jedino kroz dijalog i saradnju možemo imati bolju perspektivu, atraktivnu za strane investitore. To će biti dobro i za domaće biznise”, navodi Grxhaliju za Kosovo Onlajn.
On napominje da su prethodne dvije godine bile jako loše za Kosovo kada je u pitanju ekonomski razvoj jer vlada Ramusha Haradinaja nije mislila na narod već na lični interes.
Smanjiti sivu ekonomiju
Ipak, Grxhaliju je optimističan kada je u pitanju nova vlada na čelu sa Albinom Kurtijem i ne isključuje mogućnost da se budžet poveća do tri milijarde eura, imajući u vidu da je predhodni buždet iznosio oko dvije i po milijarde eura.
“Ako imamo sivu ekonomiju oko 30 do 35 odsto, pa samo pet odsto da se ona smanji dobijamo 500-600 miliona.
U tom kontekstu mora da se vrši pritisak na upravu prihoda, carinu, jednostavno nemaju selektivni pristup poslovnoj zajednici.
Dijalog je od velikog značaja, a iako se postave te šine razgovora sa privatnim sektorom, mislim da će budžet u prvoj godini biti tri milijarde a svake naredne treba da bude veći i veći. Jer to su mogućnosti i prilike, samo treba znati da je za rješavanje svih problema na Kosovu, i kad je u pitanju budžet, važana vlaavina zakona i pravda. Bez toga, mi možemo pričati o ekonomskom razvoju, ali to je onda samo fontana želja”, kaže Grxhaliju i dodaje da je za ekonomski rast važno i obrazovanje.
On podvlači da je samo kroz ekonomski razvoj moguće obezbjediti politički i socijalni mir, ubrzati evrointegracije i poboljšati imidž Kosova.
