Srbija i Francuska imaju do 40 dana za razmatranje slučaja Ramusha Haradinaja, koji se nalazi u pritvoru u Francuskoj, nakon što je uhapšen na osnovu potjernice Srbije iz 2004.
Do njegovog izručenja Srbiji može doći samo ukoliko se zločini za koje ga tereti Srbija razlikuju od onih na osnovu kojih je Haradinaju suđeno u Hagu, izjavio je za RSE Mark Ellis, izvršni direktor Međunarodne advokatske komore.
“Sud može doneti odluku u bilo koje vreme, ali na osnovu Evropske konvencije o ekstradiciji, postoji period od 40 dana koji Srbiji omogućava da predstavi dokumentaciju, odnosno zvaničan zahtev za izručenje. Sud u roku od 40 dana odlučuje o tome, u suprotnom, on će biti pušten”, kaže Ellis.
On, pak, naglašava da je odluka Haškog tribunala u slučaju Ramuša Haradinaja veoma relevantna, jer je vrlo moguće da će Francuska odbiti da ga izruči ukoliko se nalog za hapšenje Srbije tiče istih zločina od kojih ga je Hag oslobodio.
“Mislim da će Srbija predati dokumentaciju, ‘prima facie’ dokaze koji ukazuju da Srbija ima jurisdikciju nad time, i verujem da će tvrditi da se zločini protiv njega razlikuju od onih koji su bili deo haškog suđenja. Ali, ako se radi o istim zločinima, o istim optužbama, onda jednostavno ne vidim kako bi Francuska njega izručila Srbiji. Ako Srbija pokuša da kaže da ima niz novih navoda i dokaza počinjenih zločina, to otvara mogućnost Francuskoj da ga izruči. Ipak, mnogo je izazova oko toga”, kaže on.
Drugi problem je zabrinutost Francuske o tome da li su optužbe političke prirode, jer u tom slučaju to je zabranjeni faktor po konvenciji.
“Francuska ga ne može izručiti ukoliko oseti da se radi o političkim optužbama i ukoliko misli da suđenje može ustvari biti političko”, ističe Ellis.
S obzirom da su advokati Ramusha Haradinaja podneli zahtev za uslovno oslobađanje, Ellis naglašava da francuski sud na osnovu svojih zakona može da odluči potvrdno o tome, s time što bi se Haradinaju oduzeo pasoš i ograničilo kretanje.
“Ali na kraju, sumnjam da će se izručiti Srbiji. Imali smo isti slučaj i u Sloveniji, koja nije htela da ga izruči”, navodi on. Ellis, takođe, smatra da će Francuska osetiti političku prirodu ovog slučaja, s obzirom da se radi i o bivšem premijeru koji bi bio suočen sa suđenjem u kontradiktornom okruženju.
“To je zato što je Evropa zainteresovana da Srbija i Kosovo učvršćuju veze, a njegova ekstradicija Srbiji bi zaista imala negativan uticaj na to”.
Govoreći o političkoj osetljivosti ovog slučaja, Ellis je takodje istakao mogućnost Srbije da prizna da se radi o politički osetljivom pitanju i da zatraži od Francuske da sprovede hapšenje, podigne optužnicu i pokrene suđenje na osnovu principa univerzalne jurisdikcije o ratnim zločinima.
“To bi bio interesantan potez Srbije – da navede da se radi o novim zločinima, ali i da prizna da postoji politička osetljivost da se suđenje ovog slučaja dogodi u Srbiji.” Francuska bi u tom slučaju, dodaje Ellis, imala jurisdikciju da to uradi pod univerzalnim zakonom.
“Ukoliko su navodi i zločini povezani sa ratnim zločinima, onda ti zločini imaju osnov za međunarodnu univerzalnu jurisdikciju i sve zemlje u suštini mogu da pokrenu suđenje”, zaključuje Mark Ellis.
