Idem u srednju školu i često nisam imala para za užinu ili posle škole da idem na piće sa društvom, kući živim samo s majkom koja ne radi i koju jako bole noge i kičma. Ja se trudim da pored toga što idem u školu i odličan sam đak, pomognem oko kuće koliko mogu: Perem sudove, ribam, kuvam, čistim, perem veš itd…
i to svaki dan. Na rođendane ili proslave kada me neko pozove ne idem jer nemam garderobu a nemam ni para da je kupim, imam dve bluze, tri majice i jedne pantalone hiljadu puta ušivane. Majki mi je bio rođendan pre par dana i jedva sam skupila 200 dinara da joj kupim neki poklon. Kada treba da platim nešto za školu ja se tresem jer znam da kada platim to da kasnije nećemo da imamo za nešto drugo. I pored sve te muke i svega toga ja verujem da na kraju BOG nagrađuje svakoga i sve vidi. Koliko god da je vama teško, neko ima veću muku i nemojmo biti nezahvalni.
