Čak i ako čovečanstvo smanji ispuštanje štetnih gasova, kao što je predviđeno Pariskim ugovorom, sama planeta bi mogla da omete ljudske napore i zauvek se pretvori u staklenik, navodi se u studiji objavljenoj ove sedmice u naučnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS).
Uz takav scenario, prosečna temperatura na Zemlji mogla bi biti za 4 ili 5 stepeni celzijusa viša u odnosu na predindustrijsko razdoblje, što bi bilo puno više nego što je zadano Pariskim klimatskim ugovorom (najviše +2 stepena Celzijusa), navodi se u toj studiji.
Emisije štetnih gasova već su prouzrokovale porast prosečne temperature na Zemlji za 1 stepen, povećavajući verovatnoću i intenzitet letnih vrućina, suša i olujnih nevremena.
Naučnici opisuju deset aspekata “Zemljinog sistema” koji su danas neutralni ili deluju blagotvorno, ali bi u budućnosti mogli biti kobni, uzrokujući veća ispuštanja ugljen-dioksda i metana u atmosferu nego sve ljudske aktivnosti zajedno.
Opasno otapanje leda
Radi se o procesima koji uključuju otapanje permafrosta, gubitak metanskih hidrata s dna oceana, potonuće slabijeg zemljinog i okeanskog ugljenika, gubitak arktičkog letnjeg morskog leda i smanjenje antarktičkog morskog leda i polarnih ledenih kapa.
Te su prekretnice povezane s temperaturama iznad kojih će oslobađanje tih plinova biti neminovno. “Kada se dosegne kritična tačka, proces reakcija se samoodržava”, ističe se u studiji u kojoj znanstvenici izražavaju zabrinutost da bi se Zemlja mogla približiti granici na kojoj će postati kao staklena bašta.
Zagrejavanje za 3 stepena moglo bi na kraju značiti smrtnu presudu za 40 odsto amazonske prašume, navodi se u nedavnom istraživanju.
Požari koji nisu uključeni u taj model, mogli bi ubrzati to propadanje zbog kojega u atmosferi mogu završiti milijarde tona ugljen-dioksida.
Svi ti mehanizmi su međusobno povezani, misle autori studije, i svaki može pokrenuti onaj drugi.
“Svi ti događaji zajedno mogli bi podstaći Zemljin sistem na nov način funkcioniranja”, zaključio je Hans Joachim Schellnhuber, koautor studije i upravnik Potsdamskog instituta za istraživanje klimatskih uticaja koji je ranije ocenio da na Zemlji koja će biti toplija za 4 do 5 stepeni neće moći da živi više od milijardu ljudi.
