Niko neće moći da prisvoji hidrosistem Gazivode, on pripada Kosovu i svaki pokušaj prisvajanja biće agresija na Kosovo, kažu kosovski vladini zvaničnici, dok zvaničnici iz Beograda poručuju da će Srbija da zaštiti i Gazivode i Trepču i trafostanicu Valač na severu.
Akumulaciono jezero Gazivode nalazi se većim delom u opštini Zubin Potok na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom, a manjim u opštini Tutin u Srbiji. Na osnovu vladinih dokumenata, od hidrosistema Ibar-Lepenac na Gazivodu u Zubinom Potoku, pijaćom vodom se snabdeva sever Kosova, ali i Priština sa okolinom.
Ovaj hidrosistem takođe isporučuje vodu za termoelektrane u Obiliću koja se koristi za hlađenje elektrana Kosovo A i Kosovo B, a pored toga, voda iz akumulacionog jezera Gazivode koristi se i navodnjavanje poljoprivrednih površina. Sam kanal Ibar – Lepenac dugačak je 49 kilometara – od jezera Gazivode do Prištine, a završava se u jezeru Badovac a prolazi kroz teritoriju pet opština – Zubin Potok, Mitrovica, Vučitrn, Obilić i Priština.
Hitrosistemom danas zvanično upravlja javno preduzeće “Ibar – Lepenac” sa sedištem u Prištini, u vlasništvu Vlade Kosova. S druge strane, u Zubinom Potoku postoji preduzeće u vlasništvu Srbije pod nazivom “Ibar” osnovano 2002, a koga inače Kosovo smatra ilegalnim.
Kosovo je odlučno da o hidrosistemu na Gazivodama neće pregovarati sa Srbijom u Briselu.
Šef kabineta kosovskog premijera i šef delegacije u tehničkom dijalogu Beograda i Prištine Avni Arifi u izjavi za RSE kaže da je jezero Gazivode deo teritorije Kosova i da će ko god “pokuša da ga prisvoji, učiniti agresiju na Kosovo, na šta će odgovoriti i narod Kosova”.
“To je imovina Kosova, od ekonomskog značaja, a i bez toga, to je deo teritorije Kosova i o tome se neće diskutovati. Iako je bilo problema u upravljanju Gazivodom, mnogi su problemi i nasleđeni, ali ono što je jasno jeste kome pripadaju Gazivode”, kategoričan je Arifi.
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je prethodno kazao da se upravo zbog Gazivoda ne sprovodi briselski sporazum o energetici sa Srbijom, te dodao kako od tog hidrosistema zavisi i proizvodnja električne energije na Kosovu ali i vodosnabdevanje jednog dela Kosova.
Predsednik Kosova Hašim Tači je na konferenciji za novinare prošle nedelje kratko prokomentarisao da Gazivode vidi u sastavu Kosova.
S druge strane, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić je bio glasan po pitanju Gazivoda, navodeći da je ono od strateškog značaja za opstanak Srba na severu.
Upravo je tokom vikenda jezero Gazivode dospelo u javnost kada su srpski mediji pisali kako Kosovo planira da preuzme kontrolu nad ovim hidrosistemom, a potom i da je KFOR to uradio, što je ova misija negirala.
U otvorenom pismu Srbima na Kosovu u petak, Vučić je od misije KFOR i NATO-a zatražio da “mir zaštite tako što će sprečiti svaki eventualni pokušaj, bilo čiji i pod bilo kakvim izgovorom da zauzmu i od vas otmu Hitroelektranu Gazivode..”.
Brana Gazivode koja se nalazi 25 km od Mitrovice, građena je između 1979. i 1984, a radi vodosnabdevanja stanovništva, za industriju, termoelektrane i navodnjavanje.
