Što više vremena osobe koje žive sa dijabetesom provedu sa vrednostima glukoze u granicama normale, to je njihov kvalitet života narednog dana znatno bolji.
Međutim, najnovija naučna studija donela je i jedan potpuno neočekivan, naizgled paradoksalan rezultat — učesnici su prijavljivali da se osećaju bolje i nakon dana tokom kojih su imali znatno veće oscilacije šećera u krvi!
Ovo istraživanje, koje će zvanično biti predstavljeno na godišnjem sastanku Evropskog udruženja za proučavanje dijabetesa (EASD) u Milanu, obuhvatilo je 400 pacijenata (72% sa dijabetesom tipa 1 i 28% sa tipom 2, uz prosečan HbA1c od 7,6%).
Kako je sprovedeno istraživanje?
Učesnici su tokom 14 dana neprekidno nosili senzore za kontinuirano praćenje glukoze (CGM), dok su istovremeno na dnevnom nivou ocenjivali ključne parametre svog blagostanja:
Opšti kvalitet života,
Trenutno raspoloženje i nivo stresa
Nivo dnevne energije i kvalitet sna,
Naučnici su zatim ukrštali podatke kako bi utvrdili da li vrednosti izmerene tokom jednog dana mogu precizno da predvide kako će se pacijent osećati narednog jutra i dana.
Ključni nalazi: Zlatna sredina donosi dobar dan
Rezultati su potvrdili važnost stabilne glikemije, ali i iznenadili autore studije:
Idealni raspon (70–140 mg/dl): Više vremena provedenog u ovom ciljanom opsegu direktno je povezano sa znatno boljim kvalitetom života sutradan.
Ekstremi (ispod 70 ili iznad 180 mg/dl): Vreme provedeno u hipoglikemiji ili hiperglikemiji nije pokazalo direktnu povezanost sa procenom kvaliteta života sledećeg dana.
Veliko iznenađenje — Varijabilnost: Kada je varijabilnost (skakanje i padanje) glukoze bila veća nego što je uobičajeno za konkretnog pojedinca, on je narednog dana paradoksalno prijavljivao — bolji kvalitet života.
Zašto veće oscilacije u praksi donose bolji osećaj sutradan?
Autori studije izričito naglašavaju da ovaj nalaz ne znači da su skokovi šećera zdravi ili poželjni. Ipak, ponudili su vrlo logično psihološko i praktično objašnjenje ovog fenomena:
Teret strogih restrikcija:
Nastojanje da se oscilacije glukoze svedu na apsolutni minimum često zahteva ekstremno rigorozna ograničenja u ishrani, izbegavanje omiljene hrane, stalno računanje ugljenih hidrata i strogo doziranje aktivnosti. Sve to stvara stalan psihološki pritisak.
S druge strane, dani sa većom varijabilnošću često su dani kada su pacijenti sebi dali više oduška u hrani, društvenom životu i spontanosti.
izvor prva.rs
