Otkud Kosovu hiljade stranica dokumenata o ratnim zločinima?

Do Ministarstva spoljnih poslova Kosova dospelo je više od “10.000 novih dokumenata za dokazivanje srpskih zločina počinjenih na Kosovu tokom 1998-1999 godine”, koje tvrde da poseduju, a koje Kosovo do sada nije imalo, pa ostaje nepoznanica kako je to ministarstvo do pomenutih dokumentata došlo, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Predmetima ratnih zločina, nakon okončanja rata kratko su se bavili domaći tužioci, a potom su prešli u ruke administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu UNMIK, da bi ih 2009. preuzela misija Evropske unije na Kosovu Euleks.

Danas su ti predmeti u rukama domaćih tužilaca, javlja RSE.

U Ministarstvu spoljnih poslova istakli su, da su dokumenti “sakupljeni zakonskim putem i iz više izvora, uključujući i međunarodne”. U dokumentima se, kako tvrde, nalaze i imena osumnjičenih za ubistva poznatih ličnosti, ali i ostali pojedinačni slučajevi ubistava koji su se desili nakon marta 1999. u različitim urbanim sredinama.

Savetnik odlazećeg ministra spoljnih poslova Bedžeta Pacolija Jetljir Ziberaj, u izjavi za Radio Slobodna Evropa, istakao je, da na svakoj stranici tih dokumenata postoje dokazi počinjenih srpskih zločina na Kosovu.

“Ovaj dosije na detaljan i profesionalan način sadrži objašnjenja svih događaja koji su se desili, uključujući i aktere koji su bili u komandnom lancu i onih koji su izvršavali masovne egzekucije nad albanskim civilima”, kazao je Ziberaj.

Dodao je, da su u slučajevima počinjenih zločina uključeni i dokazi i ekspertize, kao i svedočenja srpskih policajaca i paramilitaraca u izvršenju masakra.

Da li će se ti dokumenti smatrati dokazima ili informacijama za pravosudne organe, očekuje se da će biti razjašnjeno kada budu predati Tužilaštvu.

Pravni analitičar koji nadgleda suđenja za ratne zločine ispred Fonda za humanitarno pravo u Prištini Amer Alija, poručio je, da je svaka informacija koja se pruži Tužilaštvu u cilju rasvetljavanju ratnih zločina dobrodošla.

“Ti dokazi koji će se dostaviti, mogu biti samo informacije za Specijalno tužilaštvo. Oni su možda mogli da ih podnesu i u obliku krivičnih prijava nakon analize sa advokatima, i da osumnjičene povežu sa incidentima i žrtvama. Dokazi koji se predaju u proceduri koja nije u skladu sa krivičnim procedurama mogu se koristiti samo kao informacije”, objasnio je Alija.

Odlazeći ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli, izjavio je, da su ovi dokumenti sakupljeni iz različitih izvora zakonskim pute, kako bi bili podrška kosovskim tužiocima.

Dodao je i da do pre tri-četiri godine, Kosovo nije imalo nikakav pristup predmetima ratnih zločina koji su bili u rukama misija EU i UN na Kosovu.

“Ovo je sakupljeno tokom mog rada. Angažovao sam se sa mnogim ličnostima koji su imali pristup hiljadama dokumenata, a dokazuje da naši tužioci nisu imali pristup njima”, kazao je Pacoli.

U sukobima na Kosovu ubijeno je preko 13.000 ljudi, a više od 1.600 se i dalje vode kao nestali.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo u Prištini, u periodu od 1999. do sada za ratne zločine optuženo je 114 osoba, kažnjeno je njih 40 kaznom između pet i 15 godina zatvora, dok je 26 u bekstvu. Za ostale se i dalje vodi sudski proces.

Od 114 optuženih, 47 su srpske nacionalnosti, 61 albanske, pet crnogorske i jedan iz zajednice Roma, Aškalija i Egipćana. Od svih podignutih optužnica, kažnjena su 34 Albanaca i četiri Srbina.

U međuvremenu, Ministarstvo pravde je ove godine prosledilo Skupštini Kosova izmene Krivičnog zakonika, koje omogućavaju suđenja i izricanja kazne u odsustvu, zbog toga što mnoge osobe koje su deo krivičnog gonjenja i koje mogu biti odgovorne za ratne zločine više ne žive na Kosovu, već u Srbiji.

Zadnje iz rubrike

Najnovije na portalu »

Popularno

Facebook

Fotografija dana