Čaša mleka uz doručak nama može da deluje kao jedna od najobičnijih stvari na svetu. Međutim, posmatrano iz ugla ljudske evolucije, odrasla osoba koja bez problema može da popije mleko zapravo je izuzetak, a ne pravilo.
Procene pokazuju da oko dve trećine svetske populacije nakon detinjstva ima smanjenu sposobnost varenja laktoze, prirodnog šećera iz mleka. Drugim rečima, sposobnost da tokom celog života bez problema pijemo sveže mleko nije nešto sa čim je ljudska vrsta oduvek raspolagala.
Dogodilo se nešto mnogo zanimljivije – određene populacije su tokom poslednjih nekoliko hiljada godina razvile genetsku osobinu zahvaljujući kojoj njihov organizam i u odraslom dobu nastavlja da proizvodi dovoljno enzima laktaze.
Kao deca gotovo svi možemo da varimo mleko
Objašnjenje počinje u najranijem detinjstvu.
Bebama je mleko osnovna hrana, pa njihovo tanko crevo proizvodi velike količine laktaze, enzima koji razgrađuje laktozu na šećere koje organizam može da apsorbuje.
Kod velikog dela čovečanstva proizvodnja ovog enzima prirodno počinje da opada nakon perioda odojčeta i tokom odrastanja. To je obrazac koji postoji i kod drugih sisara.
Kada laktaze nema dovoljno, deo laktoze ostaje nesvaren i stiže do debelog creva. Tamo je fermentišu crevne bakterije, pri čemu nastaju gasovi, a laktoza može da povuče i dodatnu vodu u creva.
Zbog toga se nakon mleka kod nekih ljudi javljaju nadimanje, gasovi, grčevi, bol u stomaku ili dijareja.
Važno je, međutim, razlikovati dva pojma. Smanjena sposobnost razgradnje laktoze naziva se malapsorpcija laktoze, dok o intoleranciji govorimo kada zbog toga nastanu simptomi. Zato neće svaka osoba sa manjkom laktaze imati tegobe.
Kako su onda neki odrasli ljudi nastavili da piju mleko?
Odgovor se krije u načinu života naših predaka.
Kada su ljudi počeli da pripitomljavaju životinje i koriste njihovo mleko, sposobnost da se taj novi izvor hrane iskoristi i u odraslom dobu mogla je da predstavlja značajnu prednost.
Kod određenih populacija pojavile su se genetske varijante zahvaljujući kojima se proizvodnja laktaze nije gasila nakon detinjstva.
Osoba koja je mogla da pije mleko dobijala je dodatni izvor energije, proteina, masti i drugih hranljivih materija od životinje koju nije morala da zakolje da bi od nje dobila hranu.
Vremenom su se takve genetske varijante snažno proširile u pojedinim delovima sveta.
Zato je danas sposobnost varenja laktoze u odraslom dobu veoma česta u severnoj Evropi, dok je mnogo ređa u velikim delovima Azije i Afrike. Procene američkog Nacionalnog instituta za dijabetes i bolesti organa za varenje i bubrega pokazuju da oko 68 odsto svetske populacije ima određeni stepen malapsorpcije laktoze.
Ali ljudi su pili mleko pre nego što su genetski mogli da ga vare
Tu priča postaje još zanimljivija.
Arheološki dokazi pokazuju da su ljudi koristili mlečne proizvode hiljadama godina pre nego što su genetske varijante za trajnu proizvodnju laktaze postale široko rasprostranjene.
Kako?
Delom zahvaljujući fermentaciji.
Prilikom pravljenja jogurta i sira mikroorganizmi razgrađuju deo laktoze. Zato proizvod koji nastane može sadržati znatno manje laktoze od svežeg mleka.
To objašnjava i nešto što mnogi ljudi primećuju danas – čaša mleka može da im izazove tegobe, dok jogurt ili određeni zreli sirevi ne moraju.
Intolerancija na laktozu nije alergija na mleko
Ovo je jedna od najvažnijih razlika.
Intolerancija na laktozu i alergija na mleko nisu isto.
Kod intolerancije problem predstavlja nedovoljna količina enzima potrebnog za razgradnju mlečnog šećera. Alergija na mleko uključuje imunološku reakciju na proteine iz mleka i može biti mnogo ozbiljnija.
Čak ni osobe sa intolerancijom ne moraju nužno potpuno da izbace sve mlečne proizvode. Količina laktoze koju neko može da podnese veoma se razlikuje od osobe do osobe, pa mnogi bez simptoma mogu da pojedu manju količinu određenih mlečnih proizvoda.
Postoje i proizvodi bez laktoze, kao i preparati enzima laktaze koji nekim ljudima olakšavaju varenje.
Možda smo sve vreme postavljali pogrešno pitanje
Navikli smo da intoleranciju na laktozu posmatramo kao neku vrstu odstupanja – kao da je organizam iznenada izgubio sposobnost koju bi trebalo da ima.
Sa evolutivne tačke gledišta priča je gotovo obrnuta.
Prirodni obrazac kod većine ljudi jeste da se proizvodnja laktaze nakon detinjstva smanjuje. Neobična sposobnost je zapravo ona druga – da nastavimo da proizvodimo dovoljno ovog enzima i kao odrasli.
Zato, ako možete da popijete veliku čašu mleka bez ikakvih posledica, možda nikada niste razmišljali o tome kao o nečemu posebnom.
Ali u globalnim razmerama pripadate manjini čiji su preci tokom hiljada godina stekli jednu od zanimljivijih genetskih adaptacija u novijoj istoriji ljudske vrste.
izvor ona.rs
