Dawud, alejhi-s-selam, je jednom upitao Allaha: „Koja je tvoja najmanja blagodat prema meni?“ Uzvišeni je tada objavio: „O Dawude! Udahni…“ Dawud, alejhi-s-selam, učini tako, i Allah reče: „To je najmanja blagodat prema tebi.“ (Izvor: Uddetu-s-sabirin, we zakiratuš-š-šakirin, Ibnul-Kajjim El-Dževzijje)
Sjeti se,…
robe, blagodati svih, i iz nemara srce svoje otrgni…Život koji živiš je samo poklon Onoga Koji ti obličje podari… I zato se raduj, vjerniče zahvalni… Raduj se, znajući da je Onaj Koji se o tebi brine, razdvojio obale mora sinjeg i užarene plamove vatre hladnim učinio…
Samo kako bi pomogao one koji Ga vole i Njemu jedinom sedždu čine… Zar ti se sad tegobe tvoje sitnim ne čine? Pa zar još i da sumnjaš da te On spasiti može?
Raduj se, vjerniče, znajući da s Allahom nikad ne gubiš… Raduj se, znajući da će se obećanje Njegovo ispuniti, i da je milost Njegova blizu onih koji dobro čine… Raduj se, jer s Allahom nada u oprost i bolje sutra nikad ne prestaje… Raduj se, znajući da je Gospodar tvoj Vječan, i ljubavi pun…. Pa kako možeš strahovati od nečega, a na strani tvojoj je Vladar nebesa i Zemlje?
Stoga, okreni se samo k Njemu, od Njega samo pomoć išti, raduj se što imaš Allaha, i dobra djela čini… Orosi oči suzama, koprenu s duše skini, i s udahom svakim se sjeti…
Život je poklon, pa zahvalan budi…