Bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiu navodi u izjavi za Kosovo Onlajn da se Kosovo suočava sa velikim izazovima kada je u pitanju ekonomska borba nakon pandemije koronavirusa i napominje da će ga politička nestabilnost koštati više od epidemije.
Grdžaljiu ukazuje da uskoro sledi ekonomska pandemija i dodaje da je neophodno podržati privatni sektor kako bi se oporavila privreda, imajući u vidu da su zemlje u regionu po tom pitanju bar tri, četri koraka ispred Kosova. Ponavlja da glavni prioritet Vlade Kosova u tehničkom mandatu mora da bude ekonomski opravak.
“Problem je u tome što, dok se sve države bore na jednom frontu, a to je kako minimizirati posledice pandemije koronavirusa, na Kosovu se bori na tri fronta. Jedno je pandemija, drugo je ekonomski i socijalni mir i treće je politička nestabilnost, koja otežava aktuelnu situaciju više nego sama borba protiv koronavirusa. U tom kontekstu, dok ostale države već imaju svoje prioritete za treći ili četvrti proces za podršku privrednom sektoru, mi smo još u fazi hitne pomoći. Bilo je obećano da će zaposleni u privatnom sektoru dobiti po 170 evra kao nadoknadu za platu, da će privatni sektor dobiti nadoknadu za kirije, to je delimično ispunjeno, ali ima još puno toga da se radi da se završi taj prvi korak”, navodi Grdžaljiu za Kosovo Online.
On ističe da se Kosovo na početku ove godine suočilo sa velikim izazovima, jer je u toku pandemije koronavirusa ostalo bez Vlade, državnih rezervi a nije bio usvojen budžet.
“Bilo je i pada uvoza, a vi znate da se buždet pravi na osnovu prihoda carine. Zato mora da se ojača partnerstvo sa glavnim finansijskim institucijama u Evropi, da se ojača dijalog i partnerstvo sa EU”, smatra Grdžaljiu.
Vladavina prava je rak rana Kosova
Ovaj stručnjak za ekonomska pitanja ukazuje i da je glavna preporuka na Balkanskom samitu u Zagrebu bila da će EU podržati zemlje u kojima je vladavina prava i zakona prioritet.
“Na žalost, to je rak rana kosovskog društva i moraju da se analiziraju dve osnovne alternative: da se razmotri mogućnost reforme u usvojenom budžetu i da se ne isključi mogućnost zaduživanja jer sada ruka države mora doći do izražaja kao podrška privatnom sketoru”, podvlači Grdžaljiu.
On ocenuje da će svaka sposobna vlada iskoristiti ovu situaciju za ekonomski razvoj, a ne samo za saniranje posledica koronavirusa i da Kosovo sa tehničkom vladom ne može da dobije pomoć sa strane, jer svaki sporazum mora da bude ratifikovan u Skupštini Kosova.
“Mi gubimo puno toga, gubimo partnerstva sa EU, gubimo mogućnost dobijanja raznih donacija za region, tu spada i Kosovo. Vi znate da svaki sporazum sa nekom svetskom organizacijom mora da prođe kroz skupštinsku proceduru, a zbog nestabilne političke situacije Kosovo svaki dan gubi sve više i više. Bez obzira što se priča da imamo tri, četri ili pet milijardi na raspolaganju za podršku Zapadnom Balkanu, mi moramo imati konkretne projekte, argumentovane zahteve, koji će biti usvojeni na vladi i u Skupštini. Zato, politička nestabilnost Kosovo košta više nego sama pandemija”, kaže Grdžaljiu.
On kao jedan od problema vidi i to što na Kosovu ne postoji jedan zajednički program, koji bi bio u funkciji eliminacije ekonomskih posledica nakon pandemije koronavirusa.
“Svaka politička partija na Kosovu ima svoj program i političari moraju da shvate da interes političke partije ne može da bude iznad države. Što se pre reše politički problemi, ubrzaće se oporavak privrede”, kaže Grdžaljiu.
Nema stabilnosti bez ekonomije
Grdžaljiu dodaje i da jedna država ili regija, ne može imati političku stabilnost bez ekonomskog razvoja.
“Nema socijanog mira bez ekonomskog razvoja i ne može se popraviti imidz bez eknomskog razvoja. Pa ako je to toliko bitno, onda hajde da se bavimo ekonomijom, a ne politikom od koje je narod umoran”, kaže Grdžaljiu.
On smatra da bi trebalo razmotriti i model Nemačke iz 2008. godine za izlazak iz ekonomske krize povećanjem potrošnje.
“Mi imamo pad priliva novca iz dijaspore, a plate u privatnom sektoru još nisu isplaćene, to su veliki izazovi”, kaže Grdžaljiu.
On ističe i da su regionalna saradnja i eliminisanje barijera od suštinskog značaja, kada je u pitanju ekonomska borba u vreme pandemije koronavirusa.
“Privredne komore Zapadnog Balkana i biznismeni su položili ispit. Ova saradnja treba da bude model i za političare, jer za saradnju u regionu ne treba puno pričati, nego raditi. Svaka privredna komora u regionu je imala svoje krizne štabove i ta saradnja je za primer. Ali, najveći problem je što na Balkanu dobar primer nije primer, a dobra vest nije vest. Ovo što su uradile komore treba da bude primer i da se promoviše”, kaže Grdžaljiu.
Takođe ocenjuje da je otvaranje “Zelenog koridora” dokaz koliko je svima potrebna saradnja i zajedničko tržište bez barijera.
“Samo tako možemo biti atraktivni za strane investiture i promeniti imizd regiona, od jednog regiona sukoba i svađe može se doći do regiona budućnosti, mira i perspektive”, kaže Grdžaljiu.
