Novi format dijaloga i jasno definisan cilj

Organizacijom sastanka predstavnika Srbije i Kosova u Berlinu, francusko-nemački tandem šalje jasan signal da EU hoće i mora da sedi za pregovaračkim stolom, ocenjuje za DW nemačka ekspertkinja za Balkan Johana Dajmel.

DW: Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron sastaće se u ponedeljak 29. aprila sa šefovima država i premijerima Srbije i Kosova: Aleksandrom Vučićem, HašimomTačijem, Anom Brnabićem i Ramušem Haradinajem. Zašto je iznenada sazvan taj sastanak?

Johana Dajmel: Pored nekih drugih članica Evropske unije, Nemačka je jedna od zemalja koje su jasno iznele svoje mišljenje o promenama granica koje su predložili Vučić i Tači. Posledice tog predloga predstavljale bi veliki bezbednosno-politički rizik, ne samo za Kosovo, već i za čitav region Balkana. Očigledno da su imale efekta jasne kritike i zabrinutost izraženi u Berlinu, kao i od strane poznatih međunarodnih ličnosti i stručnjaka.

Da li je ovaj sastanak odgovor Berlina i Pariza na debatu o promeni granica između Kosova i Srbije?

Kancelarka Merkel i predsednik Makron ovim sastankom šalju jasan signal Vašingtonu – a pre svega Briselu i visokoj predstavnici EU Federiki Mogerini. Ona, ne samo da je tolerisala, već je i podsticala pregovore između Vučića i Tačija. A za to nije imala ni mandat, ni podršku svih 28 članica EU. Sve u svemu, dijalog koji se već godinama vodi u Briselu nalazi se u slepoj ulici. Takođe, pregovori Vučića i Tačija iza zatvorenih vrata malo toga su doneli.

Mnogo bi se postiglo ako bi se sada u Berlinu dao novi impuls i ako bi se u Prištinu, Beograd i Tiranu poslala jasna poruka, da cilj obe zemlje, regiona i Evrope može biti samo sveobuhvatni sporazum između Srbije i Kosova, bez promena granica po etničkim kriterijumima.

Treba li uopšte imati velika očekivanja od ovog berlinskog susreta? Na kraju krajeva, prsituni su najvažniji evropski političari, Merkel i Makron…

Nemačka i Francuska su pozvale na ovaj neformalni sastanak na najvišem nivou. Time te dve države, koje su nakon razornih svetskih ratova Jelisejskim ugovorom iz 1963. okončale neprijateljstvo i započele prijateljstvo, pokazuju da su normalizacija i dobrosusedski odnosi posle užasnih ratova mogući i za Kosovo i Srbiju. S druge strane, pozivom u Berlin, francusko-nemački tandem šalje jasan signal da je Evropa, da je EU spremna i da je i dalje angažovana. I da hoće i mora da sedi za pregovaračkim stolom.

Ideja o promeni granica još uvek se razmatra. Postoje li neke snage koje stoje iza te ideje, koje to podržavaju?

Prema mom mišljenju, ideja nije sasvim potisnuta, ali je u poslednjih nekoliko sedmica izgubila zamah i snagu. Istina je da i u SAD i unutar EU postoje snage koje vrlo jasno i snažno podržavaju Vučića i Tačija. Ali postoji i otpor, ne samo u Berlinu, već i u drugim članicama EU. Na Kosovu je formiran pregovarački tim koji ima platformu koju podržava Parlament. Međutim, šta misle Vučić i Tači – to ne znamo. Na stolu nema ničega.

Ideja je da će ovo konačno dovesti do dogovora i priznavanja Kosova…

Čvrsto sam uverena da teritorijalna razmena ne bi promenila krhku situaciju. Ne postoji „mirno etničko čišćenje“, to je nepodnošljiv eufemizam. Teritorijalna razmena je u suprotnosti sa osnovnim evropskim vrednostima, sa multietničkim temeljima posleratnog poretka nakon ratova u Jugoslaviji i na Kosovu pre 20 godina.

Dijalogu koji je do sada vođen u Briselu potreban je novi zamah, novi format i jasno definisan cilj, a to je priznavanje Kosova od strane Srbije i razvoj dobrosusedskih odnosa, to je tačno.

Kada je reč o carinama, Haradinaj insistira na 100 odsto dažbina na srpske proizvode, uprkos međunarodnim kritikama. Gde vodi takav radikalan stav?

Tačno je da se carine na srpske proizvode kao politička mera snažno kritikuju, ali one imaju više simboličan, nego stvarno ekonomski karakter. Prema mom mišljenju, to nije razlog prekida dijaloga u Briselu. Ti pregovori stagniraju od ranije i nijedna strana – ni Beograd, ni Priština – nisu imale nikakav interes da dijalog nastave u dosadašnjem obliku.

Pored toga, tu su i sledeći faktori: šefca diplomatije EU Federika Mogerini uskoro odlazi sa funkcije, Vučić se suočava sa pritiskom sa ulice, a na Kosovu se povećava rivalstvo između predsednika Tačija i premijera Haradinaja. Predsednik Tači je na Kosovu prilično izolovan sa svojim razgovorima iza zatvorenih vrata sa Vučićem. Haradinajeva računica je da se carinama, „strogoćom“ protiv Srbije, može održati na vlasti – jer činjenica je da se većina građana, uzgred i srpskih građana Kosova, protive Tačijevim tajnim pregovorima i razmeni teritorije.

Dr Johana Dajmel je nezavisna ekspertkinja za Balkan. Godinama je bila zamenica direktora Društva za Jugoistočnu Evropu sa sedištem u Minhenu.

(DW)

Zadnje iz rubrike

Najnovije na portalu »

Popularno

Nema aktuelnosti za ovaj period!

Facebook

Fotografija dana