Pre 10 godina tata je ostavio mamu i otišao sa devojkom kojoj deda moze da bude, a kamoli otac. Mama je pala u depresiju, a ja nju takvu nisam mogla da gledam. Život mi je bio katastrofa.
Nakon toga svi su me prijatelji ostavili pa čak i dečko, a ocene su mi bile očajne. Svega mi je bilo dosta, nisam želela ovakav život.Nakljukala sam se tabletama za spavanje i legla da sačekam sudnji
čas. Svega se sećam kao kroz maglu. Najbolja drugarica me je spasila, upala u sobu, pozvala taksi i odvezla me u bolnicu. Evo prošlo je vec 10 godina od tog dana, ona je sada u bolnici, čeka transplataciju bubrega, a ja imam divan posao, muža koji me voli i moje divne bliznakinje. U znak zahvalnosti odlučila sam da joj budem donator. Ja znam da reči ne mogu ovo opisati, ali hvala joj za sve, i za novu šansu za život koju mi je pružila.
