Šamar Ustavnog suda Haradinaju vodi u vanredne izbore?

Ustavni sud Kosova proglasio je prošle sedmice neustavnim takozvani „zakon o dijalogu“ – tako je praktično sahranjena ideja premijera Ramuša Haradinaja. On je krajem prošle godine insistirao na novom pregovaračkom timu koji bi bio sastavljen od predstavnika raznih partija i vodio pregovore umesto predsednika Hašima Tačija.

Tim je trebalo da predvode Špend Ahmeti i Fatmir Ljimaj.

Na osnovu istog zakona usvojena je i „platforma o dijalogu“ koja je izazvala bujice negativnih reakcija u Beogradu. Tim dokumentom bilo je predviđeno priznanje nezavisnosti Kosova u sadašnjim granicama, ali odlukom Ustavnog suda ni ta platforma više ne važi.

Sud je ocenio neustavnim široka ovlašćenja državnog tima koji bi imao isključivu nadležnost da pregovara te bi taj tim morao da odobri i svaku odluku Vlade, predsednika ili Skupštine u vezi sa dijalogom. To je sud u Prištini video kao narušavanje sadašnjeg načela podele vlasti.

Neće da ruše Vladu sa Srbima

„Državni tim“ od početka je bio sporan dvema najvećim opozicionim partijama, Samoopredeljenju i Demokratskoj ligi Kosova koji nisu imenovali svoje članove. Platforma je na kraju usvojena minimalnom većinom od 61 poslanika u parlamentu.

Upravo su dve pomenute partije i predale zahtev za ocenu ustavnosti. „Mora doći do formalnog i sadržajnog preispitivanja inicijative za formiranje pregovaračkog tima, a možda i do podizanja optužnica protiv nekih pregovarača zbog neustavnog vođenja procesa“, smatra profesor Beljulj Bećaj, politikolog iz Prištine.

Bećaj čak očekuje da odluka Ustavnog suda izazove prevremene izbore na Kosovu: „Sigurno da se ovako ne može nastaviti, inače je neuspeh zagarantovan. Izbori su postali neminovnost, ali pre toga će morati doći do konsenzusa relevantnih faktora. Zato ne isključujem mogućnost formiranja prelazne vlade“, objašnjava ovaj profesor za DW.



Kosovska opozicija još od jesenjeg zasedanja Skupštine pokušava da prikupi dovoljno poslanika za izglasavanje nepoverenja vladi Ramuša Haradinaja.

Opozicione partije Demokratska liga, Socijaldemokratska partija i Samoopredeljenje bi mogle da obore Haradinajevu vladu – ako bi im se pridružili glasovi srpskih predstavnika koji su deo Haradinajeve vladajuće koalicije. Međutim, iako je Srpska lista nagovestila tu mogućnost, ove tri partije odbijaju da ruše Vladu uz srpske glasove.

Tači opet pregovarač?

Nejasno je ko bi ubuduće mogao da vodi dijalog sa Srbijom. U odluci suda stoji da predsednik „predstavlja jedinstvo naroda i da je legitimni predstavnik zemlje unutar i van zemlje“. I dok predsednik ima nadležnost da sprovodi zakon i politike, Vlada je ta koja ima „nadležnost da predlaže i sprovodi unutrašnju i spoljnu politiku“.

Više političara je odluku Ustavnog suda pročitalo tako da pregovore može da vodi samo Vlada. Poslanik Alternative Iljir Deda je tako rekao da „ne može biti dijaloga predsednika“ i da je „uloga Hašima Tačija u dijalogu sa Srbijom završena“.

Međutim, profesor Bećaj smatra da su to političke interpretacije sudske odluke. „Vlada ima ustavno pravo da predlaže i sprovodi političko činjenje. Time se ne isključuje pravo drugih da doprinose političkom činjenju. Tim pre što međunarodni sporazumi neminovno prolaze kroz parlament, a predsednik, na osnovu Ustava, predstavlja i vodi spoljnu politiku“, objašnjava Bećaj.

„Ova odluka će sigurno navesti odlučujuće unutrašnje i spoljne faktore da nađu hibridno rešenje za pitanje dijaloga. Zato ne isključujem prelaznu Vladu“, ponavlja Bećaj.

U kosovskoj javnosti se formiranje (neustavnog) pregovaračkog tima tumačilo kao deo sukoba Tačija i Haradinaja. Prema tom tumačenju, premijer je pokušao da razvlasti predsednika i tako spreči priče o „korekciji granica“ ili „razgraničenju“ koje su u igru uveli Tači i njegov beogradski kolega Aleksandar Vučić.

Lider pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti misli drugačije: on tvrdi da je zakon o dijalog i pisan kako bi bio osporen, to jest da su Haradinaj i Tači u istom timu. Kao „dokaz“ Kurti je u jednoj objavi na Fejsbuku izneo to što je Haradinaj „odbio da glasa za rezoluciju naše dve opozicione partije koja bi zaustavila predsednika i njegov pokušaj trgovine se Srbijom“.

Dijalog Beograda i Prištine već mesecima se ne pomera sa mrtve tačke. Haradinajeva vlada odbija da ukine carine od sto odsto na srpsku robu što je uslov Srbije za nastavak razgovora.

Sastanak koji je ovih dana trebalo da bude održan u Parizu, uz prisustvo predsednika Makrona i kancelarke Merkel, otkazan je jer je bilo slabih izgleda na uspeh.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.