Evropska zastupnica i izvestilac za vize u Evropskom parlamentu Tanja Fajon izjavila je za Radio Slobodna Evropa da smatra da zvanična Priština s pravom traži što brže ukidanje viznog režima.
Naime, premijer Kosova Aljbin Kurti pozvao je zemlje članice da ukinu vizni režim za građane Kosova do maja ove godine, kao odgovor na odluku kosovske vlade o uklanjanju taksi na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
Kurti je istakao da bi EU trebala visoko da oceni odluku o ukidanju taksi i nagradi Kosovo viznom liberalizacijom.
Problem vizne liberalizacije za Kosovo u Briselu već više od godinu dana nije stavljeno na dnevni red, niti u radnim grupama, jer nije postojala spremnost u većim zemljama članicama EU, poput Francuske.
Prema mišljenju Tanje Fajon, pozitivna atmosfera o otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom bi trebala da se iskoristi i za pozitivne odluke o Kosovu.
“Postoji pravi momentum. Priština ima pravo da ga ugrabi. Nakon odluke o Severnoj Makedoniji i Albaniji, vlade EU nemaju više izgovora da ne održe obećanje o ukidanju viza i za građane Kosova”, upozorila je Fajon.
Fajon je podvukla da su kosovski građani “predugo čekali” i ocenila da bi ispunjenje evropskog obećanja uoči zagrebačkog samita, što obuhvata otvaranje pristupnih pregovora sa Skopljem i Tiranom, kao i viznu liberalizaciju za Kosovo, predstavljalo najpozitivniju poruku za ceo region.
“Ovo bi bio signal da je proces proširenja ne samo živ, već nastavlja sa svežom dinamikom i posvećenošću. Krajnje je vreme da EU i Zapadni Balkan obnove poverenje. Sad ili nikad”, naglasila je Fajon.
Hrvatska spremna, ali čeka da se steknu uslovi u EU
Hrvatska koja predsedava EU, podržava viznu liberalizaciju za građane Kosova, potvrdili su za RSE zvaničnici hrvatskog predsedavanja.
Portparol hrvatskog predsedavanja Bruno Lopandić potvrdio je spremnost predsedništva da to pitanje stavi na dnevni red, “kada se steknu uslovi u Savetu ministara”.
“Hrvatsko predsedništvo je u kontaktu sa državama članicama i službeni stav mogao bi se utvrditi kada ta tema dođe na dnevni red”, izjavio je Lopandić.
Istakao je kako je Kosovo jedina zemlja Jugoistočne Evrope koja nije uključena u bezvizni režim sa EU i naglasio da se Hrvatska nada “da će u bliskoj budućnosti biti moguće doneti takvu odluku koja će omogućiti državljanima Kosova besplatno putovanje viza u EU”.
Kosovo ni na ‘Beloj Šengen listi’
Kosovo je jedina zemlja Zapadnog Balkana čiji građani ne uživaju slobodu kretanja u Šengen zoni, dok su ostale zemlje regiona već deset godina na “Beloj Šengen listi”.
Nakon što su kosovske vlasti ispunile Mapu puta 2012. godine i ratifikovale granični sporazum sa susednom Crnom Gorom 2016. god, Evropska komisija je u julu 2018. godine preporučila ukidanje viznog režima za Kosovo i pozvala zemlje članice EU da odobre viznu liberalizaciju.
Evropski parlament je pre više od godinu dana izglasao viznu liberalizaciju i u svakoj usvojenoj rezoluciji poziva EU da odobri bezvizni režim, međutim, zemlje članice EU se do sada nisu odazvale ovom pozivu.
Štiglmajer: Vize su najspornije pitanje Kosova i EU
Vizna liberalizacija za Kosovo je za sada praktično zaključana u fijokama ambasada članica EU.
Debata o ovom pitanju nije bila tema rasprave ni radnih grupa više od godinu dana, stoga nikad nije stavljena ni na dnevni red redovnog susreta stalnih predstavnika EU (COREPER) koji je početni korak ka donošenju odluke.
Razlog tome, kako je potvrdilo nekoliko diplomatskih izvora, jeste nedovoljno političko raspoloženje među zemljama članicama.
Aleksandra Štiglmajer iz Inicijative za evropsku stabilnost (European Stability Initiative, ESI), think-tanka koji se godinama bavi problemom vizne liberalizacije za Kosovo, pozdravila je Kurtijev poziv EU za koje smatra da je “krajnje vreme”.
“Ako EU želi da poboljša svoje odnose sa Kosovom i pokrene svež početak, mora kao prvi korak, da ukine vizni režim”, podvukla je Štiglmajer.
Prema njenom mišljenju, vize su jedino najspornije pitanje Kosova i EU, “i ono gde je EU izgubila veliki deo svog kredibiliteta na Kosovu”.
Potvrdila je da je Francuska jedna od zemalja koja koči proces, te upozorava zvaničnike u Parizu da se ne može ići napred tako što “kosovski građani prolaze kroz patnje i glomazan vizni postupak svaki put kada žele da putuju u EU”.
“Vize se moraju ukinuti odmah. Što pre, to bolje. One se trebaju ukinuti bez obzira na to šta se dešava sa taksama sa robom iz Srbije i Bosne. Takođe, ne mislim da je premijer Kurti povezao ta dva pitanja, samo je on istovremeno raspravljao o njima, iz čega su neki posmatrači zaključili vezu”, naglasila je Štiglmajer.
Procedura
Prema proceduri, nakon glasanja u Evropskom parlamentu, vizna liberalizacija treba da dobije konačni pečat Saveta ministara, na nivou ministara unutrašnjih poslova zemalja članica EU.
Ovo pitanje ne zahteva jednoglasje, već se odlučuje kvalifikovanom većinom, koja odražava 55 od 100 zemlja članica, odnosno 65 odsto broja stanovništva u EU.
Nakon debate u radnim grupama, što je praktično ulazna faza u procesu odlučivanja, pitanje proceduralno prelazi na nivo stalnih predstavnika EU (COREPER) gde se usaglašavaju stavovi i priprema se odluka.
Nakon jedne ili više rasprava, na tim sastancima biva jasno kakve su šanse da se ovo pitanje stavi na glasanje. Kada se postigne saglasnost, COREPER priprema odluku koja potom prelazi na nivo ministara.
U slučaju da postoji politička volja, onda bi se stvari mogle ubrzati. Sve bi se rešilo na nivou stalnih predstavnika EU, pa bi se formalno glasanje moglo potvrditi na bilo kojem ministarskom sastanku, bez potrebe da se čeka susret ministara unutrašnjih poslova koji se održava četiri puta godišnje.
Takva politička volja je bila očigledna u slučaju Ukrajine 2017, kada su za viznu liberalizaciju ove zemlje formalno potvrdili ministri poljoprivrede, a odluku su već bili usaglasili stalni predstavnici EU.
