On je naveo da su nova radna mjesta ključ skoro svih problema na Kosovu, te naglasio da su obe partije u vladajućoj koaliciji, i Demokratska partija Kosova (DPK) i Demokratski savez Kosova (DSK), svoju predizbornu kampanju najviše koncentrisali upravo na ekonomski razvoj.
„Da li to garantuje da će se otvoriti nova radna mjesta? Ne, ali je dobar početak ukoliko oni ostanu privrženi tome“, kazao je Braathu.
„Kao posmatrač, još uvijek nisam video konkretne detalje, ali znam da je DSK uložio mnogo rada na ekonomskoj agendi, kao što je i DPK. Tako da, očekujem da ćemo od ove vlade videti uspon na ekonomskoj agendi. DSK ima i ključne pozicije u kabinetu u ekonomskoj oblasti, tako da očekujem da će preuzeti vodeću ulogu u ispunjavanju ove agende“.
Norveški ambasador ističe da ne postoji magična formula kako kreirati nova radna mjesta, ali smatra da se trebaju poboljšati okvirni uslovi za ekonomiju. Takođe, dodaje on, obrazovani sistem treba da se preusmjeri na potrebe komercionalnog sektora.
„Prilikom mojih sastanaka sa kompanijama na Kosovu ono što skoro uvijek čujem jeste da nema dovoljno kvalifikovanih radnika. Zar to nije paradoks, da u zemlji gdje je nezaposlenost 35 posto, kompanije ne mogu naći kvalifikovane radnike? To mi govori da nešto nije u redu sa obrazovanim sistemom. Da li obrazovani sistem proizvodi diplomce koji mogu da se zaposle? Ne mora svako da bude pravnik, ili da ima fakultet. Ako imate sertifikat električara, vodoinstalatera i sl., onda za njih treba biti radnih mjesta. Imate veliki broj nezaposlenih mladih, ali oni nemaju spremu koje kompanije traže. I to je izazov pred vladom.
Vlada mora da ima obrazovani sistem koji će proizvesti obučene ljude za ove kompanije na Kosovu. Kosovski političari trebaju sagledati cijeli lanac – od obrazovanja do privatnog sektora, a kako bi imali odgovarajuće politike za to“, kazao je Braathu.
Nedostatak posla i slaba ekonomska situacija, međutim, ne sme biti razlog za ilegalne migracije, naglasio je on.
„Kako mogu da krivim ljude zato što žele da poboljšaju svoje živote? Ali, stvar je u tome da su njihove akcije na individualnoj osnovi razumne, ali, na kolektivnoj, to je veoma štetno za interese Kosova“, kazao je ambasador, i dodao da većina tih imigranata na kraju neće dobiti azil.
„Treba shvatiti da institucija azila važi i postoji za politički azil, a ne zbog ekonomskih poteškoća. Oni koji traže azil, imigranti, idu u nepoznatom pravcu sa svojom porodicom. Neki su, što je tragično, prodali i svoju imovinu kako bi platili ogromnu sumu novca nekome ko je obećao nešto što ne može da ispuni. Za te porodice, to je tragedija. Poruka je da, bez obzira koliko je teško ovde, bolje je da ostanu ovde i da iskoriste koje god resurse porodica ima“, naglasio je Braathu.
Norveški ambasador govorio je i o ostalim prioritetima koji su pred Kosovom, kao što su borba protiv korupcije i formiranje Specijalnog suda.
On je kazao da je svestan da je pravosuđe pretrpano predmetima, ali dodaje da to ne može biti izgovor za slabu borbu protiv korupcije, koja je glavni problem na Kosovu i koja koči ekonomski razvoj.
„Ako jedan deo pravosuđa ne pridaje dovoljno pažnje borbi protiv korupcije, onda je to zabrinjavajuće. Važno je da ljudi prijave korupciju i važno je da se korupcija propisno istraži i procesuira u skladu sa zakonom i propisima. Ali, treba da bude jasno i da treba biti oprezan u tvrdnjama o korupciji je u pravosudnom sistemu ti navodi moraju biti potkrepljeni dokazima. Ponekad, možda čak i često se dešava da je teško doći do dokaza. I to je možda jedan od razloga zašto se na mnogim slučajevima ne nastavlja rad zato što je veoma teško naći dokaze“, kazao je on.
Braathu nije želeo da puno komentariše navode o korupciji u EULEX-u, ali je mišljenja da se ovakvi navodi trebaju shvatiti ozbiljno i da trebaju da se istraže.
Brathu je istakao da shvata da se na Kosovu može reagovati oklevanjem a kada se radi o formiranju Specijalnog suda, međutim, dodao je on, ovaj sud će pomoći Kosovu da se „očisti od mrlja“ koje štete reputaciji države.
„…pokazaće da je Kosovo časna i dostojanstvena država i da, ukoliko je neko počinio zločine, ti pojedinci će preuzeti odgovornost…. Važno je da se taj proces pokrene. Ne mogu unapred suditi išta, ali je važno da se pokrene proces. U jedno sam ubeđen, a to je da Clint Williamson, inače veoma ozbiljan i posvećen pravnik, ne bi u svom izvještaju napisao ono što je napisao a da nije imao veoma dobre razloge za to“, kazao je on.
Komentarišući nove institucije Kosova pred kojima su ovi prioriteti, noverški ambasador je kazao da vladajuća koalicija ima šanse za dobrim upravljanjem, s obzirom da dve partije, DPK i DSK broje 67 od 120 poslanika u Skupštini Kosova.
Ambasador Braathu nije bio iznenadjen time što je DPK odustala od premijerskog mesta, zato što je ova partija, kako je rekao, odmah nakon izbora izrazila spremnost na kompromis sa drugima.
On ističe da premijer u svakoj vladi treba da igra ulogu osobe koja zajedno sa kabinetom određuje pravac, i ko posreduje između različitih interesa koji će preovladati u bilo kom kabinetu. U sjevernooevropskoj tradiciji, kaže norveški ambasador, premijer nije diktator ili Tito, već je glavna osoba za kompromis, i možda prvi je među jednakima.
„Ovdje je malo veći naglasak na ono “prvi“ nego na jednakost. Ali, u vladajućoj koaliciji ovakve vrste, gdje su dve jake partije, mislim da je uloga premijera nešto drugačija nego što bi bila u drugoj koalicionoj strukturi. Imamo dve partije koje su skoro slične po veličini, uz to DPK je veća, ali, naravno, ove dve partije se moraju složiti o politici koju će voditi. Čuli smo da su dve partije imale radne grupe koje su radile na usklađivanju politika, tako da mislim da postoji veliki kompromis. I mislim da je neminovno da i premijer, zbog same prirode koalicije, treba da bude otvoren za kompromise.
”Ko je najjači političar? Ako govorimo o prošlosti, premijer naravno je najjači političar. Ali, u bilo kojoj državi, u bilo kom kabinetu, formalna pozicija je samo jedan deo slike. Ostatak slike zavisi od energije i od intelektualne kreativnosti, od angažovanja ostalih ministara. Ministri mogu imati manji ili veći uticaj u zavisnosti o njihovim aktivnostima, angažovanju, i radu unutar kabineta. U ovom trenutku, teško je dati odgovor na to pitanje. Ostaje da se vidi“.
Ambasador Braathu je takođe istakao da se na Kosovu treba shvatiti da će Beograd u bliskoj budućnosti nastaviti da ima uticaja nad srpskim stanovništvom iz više razloga. Stanovništvo na sjeveru tek je briselskim sporazumom shvatilo da secesija više nije opcija i da je Priština njihova adresa. Sve je to postignuto zato što je i Beograd slao jasne signale tamošnjem stanovništvu.
„Vjerujem da je sporazum od 19. aprila signalizirao promjenu pristupa Srbije prema Kosovu. Ali, moramo da razumijemo da je ovo jedan korak u nizu koraka koji, mi mislimo, treba da se poduzme sa obe strane a kako bi se normalizovali odnosi dvije države… Ono što se dešava u Beogradu je da srpski političari shvataju da je sada drugačija realnost na Kosovu, nego što je ona bila u prošlosti. Da li im se to sviđa? Vjerovatno ne. Da li shvataju da je realnost promenjena i da je Kosovo nezavisno? Vjerovatno da. Kako se oni nose s time, to vidimo svakim danom i svake nedjelje. Pokusavaju da normalizuju situaciju, prije svega da bi ljudi mogli slobodno da se kreću i da imaju manje prepreka u svakodnevnom životu i to je dobro i za Srbe i za sve etničke zajednice na Kosovu“, zaključio je on.
