Redovne krvne analize jedan su od najjednostavnijih, ali i najboljih načina za rano otkrivanje mogućih zdravstvenih problema – često i pre nego što se pojave ozbiljni simptomi.
One daju dragocen uvid u celokupno stanje organizma, od rada organa do ravnoteže hranljivih materija, i mogu otkriti tiha stanja poput visokog holesterola ili predijabetesa.
Slušanje sopstvenog tela i obraćanje pažnje na promene u težini, energiji, žeđi ili telesnoj temperaturi ključno je za očuvanje zdravlja, piše Eating Well.
“Bolesti životnog stila, poput kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa, počinju s tihim simptomima koji se ne razvijaju preko noći”, objašnjava nutricionistkinja Loren Heris-Pinkus. “Redovne krvne analize mogu pratiti promene i trendove tokom vremena kako bi se problemi uočili pre nego što previše napreduju.”
Dok se neki zdravstveni problemi mogu otkriti rutinskim pregledom, drugi se razvijaju brže i zahtevaju hitnu pažnju. Stručnjaci ističu šest znakova koji mogu ukazivati na to da je vreme za odlazak na krvne analize.
Iznenadne promene težine
Ako se vaša težina naglo promenila bez promene ishrane, nivoa aktivnosti ili načina života, to može biti znak da nešto nije u ravnoteži. Neočekivano gojenje može ukazivati na hormonske poremećaje, probleme sa štitnom žlezdom ili zadržavanje tečnosti zbog bolesti srca, bubrega ili jetre.
S druge strane, nenamerni gubitak težine od pet posto ili više u periodu od šest do dvanaest meseci može biti povezan s metaboličkim, endokrinim ili digestivnim poremećajima. Krvne analize pomoći će lekaru da utvrdi uzrok i spreči dalje komplikacije.
Uporni umor
Osećaj umora nakon napornog dana ili manjka sna je normalan, ali hroničan umor uprkos odmoru i zdravim navikama znak je da nešto nije u redu. Najčešći uzrok je anemija, koja se lako otkriva kompletnom krvnom slikom i analizom nivoa gvožđa.
“Gvožđe pomaže u transportu kiseonika kroz telo, a kada su njegovi nivoi niski, ćelije ne dobijaju dovoljno kiseonika, što izaziva nisku energiju i iscrpljenost”, objašnjava Dženifer L. Armendariz. Umor može biti i simptom hipotireoze – stanja u kojem štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona potrebnih za pravilno funkcionisanje organizma.
Preterana žeđ i često mokrenje
Ako stalno osećate žeđ i često mokrite, to može biti rani znak povišenog nivoa šećera u krvi. Kada glukoza poraste, telo pokušava da izbaci višak putem urina, što dovodi do dehidratacije i pojačane žeđi.
Ovi simptomi su klasični pokazatelji dijabetesa, ali mogu biti povezani i sa drugim problemima, poput poremećaja rada bubrega ili prostate. Lekar će najčešće preporučiti test glukoze na prazan stomak ili hemoglobin A1c, koji pokazuje prosečan nivo šećera u krvi tokom nekoliko meseci.
Lako stvaranje modrica i krvarenja
Primećujete li da se modrice pojavljuju češće nego ranije ili da krvarite bez očiglednog razloga, to može ukazivati na poremećaje trombocita, upozorava dr Sintija Odogvu. Takva stanja utiču na sposobnost zgrušavanja krvi i mogu dovesti do prekomernog krvarenja, ali i do većeg rizika od stvaranja ugrušaka.
Simptomi uključuju umor, obilne menstruacije, krv u stolici ili urinu, kao i česta krvarenja iz nosa ili desni. Lekar može predložiti analize broja trombocita i nivoa gvožđa kako bi isključio anemiju izazvanu gubitkom krvi.
Gubitak kose
Privremeni gubitak kose nakon stresa ili bolesti nije neuobičajen, ali trajni gubitak može biti znak ozbiljnijeg problema. Najčešći uzroci su hormonska neravnoteža i manjak gvožđa.
Gvožđe učestvuje u ciklusu rasta kose, a njegov nedostatak može oslabiti folikule i usporiti regeneraciju. Hormoni štitne žlezde takođe imaju važnu ulogu, pa gubitak kose može ukazivati na hipotireozu ili hipertireozu. Krvne analize nivoa gvožđa, vitamina i hormona štitne žlezde mogu pomoći da se pronađe uzrok.
Osećaj vrućine ili hladnoće
Ako ste jedina osoba u prostoriji kojoj je stalno hladno ili, suprotno, uvek vruće, vreme je da proverite hormone.
Osećaj hladnoće u rukama i nogama često je povezan s anemijom zbog manjka gvožđa, dok stalni talasi vrućine mogu ukazivati na hormonalne promene poput menopauze ili hipertireoze. Analize hormona štitne žlezde i polnih hormona mogu razjasniti uzrok i pomoći u određivanju prave terapije.
Kada su krvne analize najvažnije?
Stručnjaci savetuju da se krvne analize rade barem jednom godišnje, kao deo redovnog preventivnog pregleda. Osim toga, analize su preporučljive kada počinjete da uzimate novi lek (na primer, za štitnu žlezdu, dijabetes ili holesterol), ako u porodici postoji istorija srčanih bolesti ili dijabetesa, ili kada koristite suplemente – kako biste proverili nivoe vitamina i minerala.
Neočekivane promene težine, hronični umor, gubitak kose ili preterana žeđ, signali su koje telo šalje kada nešto nije u ravnoteži. Redovne krvne analize, osluškivanje sopstvenog tela i otvoren razgovor s lekarom najbolji su način da sprečite ozbiljnije probleme i očuvate dugoročno zdravlje.
izvor blic.rs
