Minhenska bezbjednosna konferencija: Zapad na prekretnici

Da li je fenomen “zapadnja┼ítva” u kontekstu sistema vrednosti ustuknuo pred ja─Źanjem nacionalista i neliberalista u svetu? Ovo je klju─Źno pitanje kojom ─çe se baviti u─Źesnici 56. Minhenske bezbednosne konferencije koja ─çe od danas (14. februar) u nema─Źkom gradu okupiti vi┼íe od 35 predsednika dr┼żava i Vlada.

U diskusijama o pitanju geopoliti─Źke bezbednosti u─Źestvova─çe i lideri Zapadnog Balkana – predsednik Kosova, Ha┼íim Ta─Źi (Hashim Thaci) i predsednik Srbije, Aleksandar Vu─Źi─ç. Oba predsednika najavila su da ─çe u Nema─Źkoj imati niz bilateralnih susreta na marginama minhenskog skupa.

Dan uo─Źi Konferencije, u ─Źetvrtak 13. februara, Vu─Źi─ç i Ta─Źi su se, u odvojenim susretima, ve─ç sastali sa specijalnim izaslanikom predsednika Sjedinjenih Ameri─Źkih Dr┼żava za pregovore Srbije i Kosova, Ri─Źardom Grenelom (Richard Grenell).

Nakon sastanka Vu─Źi─ç je najavio da ─çe u petak biti potpisan okvirni sporazum o uspostavljanju ┼żelezni─Źke linije izme─Ĺu Beograda i Pri┼ítine, objavio je Glas Amerike (VOA).

Da ─çe 14. februara do─çi do potpisivanja pisma namere o ┼żelezni─Źkom saobra─çaju izme─Ĺu Srbije i Kosova, nagovestio i Ha┼íim Ta─Źi.

“Bi─çe i ostalih novih sporazuma nakon dogovora o direktnoj avionskoj liniji izme─Ĺu Pri┼ítine i Beograda. Anga┼żujemo se oko ┼żelezni─Źkog saobra─çaja izme─Ĺu Kosova i Srbije”, izjavio je predsednik Kosova nakon susreta sa Ri─Źardom Grenelom u Minhenu.

U okviru konferencije, koja traje do nedelje 16. februara, u─Źe┼í─çe dvojice predsednika planirano je u okruglom stolu posve─çenom Zapadnom Balkanu. Ha┼íim Ta─Źi i Aleksandar Vu─Źi─ç i pro┼íle godine su u─Źestvovali na Minhenskom bezbednosnom forumu u okviru kojeg su govorili na panelu o bezbednosti u jugoisto─Źnoj Evropi.

Svetska pozornica

Ove godine bezbednosna Konferencija u Minhenu u fokus stavlja pitanje snage Zapada. Kako je navedeno u godi┼ínjem izve┼ítaju objavljenom uo─Źi po─Źetka skupa, postavlja se pitanje ┼íta za svet zna─Źi situacija u kojoj Zapad pozornicu prepu┼íta drugima u trenucima kada ne mo┼że da usaglasi zajedni─Źki strategiju. Navode se i primeri ja─Źanja nacionalista i protivnika liberalizma u samim dr┼żavama Zapada. U Evropi, u tom kontekstu, najpre se navodi primer premijera Ma─Ĺarske Viktora Orbana.

“Ma─Ĺarski premijer Viktor Orban predstavio se kao pionir u kritikovanju ‘liberalne’ Evrope, redefinisuc╠üi ‘hri┼íc╠üansku demokratiju’ kao su┼ítinski ‘neliberalnu demokratiju’. To na doma─çem terenu za njega zna─Źi odbranu tradicionalnih porodi─Źnih vrednosti protiv ‘liberalne dekadencije’ a na me─Ĺunarodnom planu, prema Orbanu, neliberalne demokrate moraju da se suprotstave liberalnim elitama koje zagovaraju svet bez nacija i otvorena dru┼ítva. Orban i drugi odbacuju liberalni internacionalizam i zagovaraju novi nacionalizam koji predstavljaju kao jedini na─Źin za┼ítite suvereniteta svojih nacija”, navodi se u izve┼ítaju ali i uz konstataciju da isti ti lideri, bez obzira na sve kritike i dalje “rado prihvataju novac Evropske unije za unapre─Ĺenje svojih privatnih interesa”.

‘Putemkinova sela’

U okviru godi┼ínjeg izve┼ítaja organizatori Konferencije su se na neki na─Źin poigrali re─Źima analiziraju─çi odre─Ĺene oblasti i dr┼żave. Tako se uloga Rusije u svetu obra─Ĺuje kroz naslovom “Putemkinova sela” (Putemkin's State).

U analizi se zaklju─Źuje da je Rusija u 2019. godini, “odigrav┼íi dobro sa lo┼íim kartama u rukama, ostvarila nekoliko diplomatskih pobeda”.

“Uprkos tome ┼íto nije bilo zna─Źajne promene u spoljnoj politici Kremlja, protekla godina svedo─Źila je ponovnom prijemu Rusije u Savet Evrope, isporuci ruskog protivvazdu┼ínog raketnog sistema S-400 ─Źlanici NATO-a – Turskoj i u─Źvr┼í─çivanju statusa Moskve kao mo─çnog aktera na Bliskom istoku”, pi┼íe u izve┼ítaju.

Na spoljnom planu nagla┼íava se ja─Źanje odnosa na relaciji Moskva ÔÇô Peking. Rusija je, navodi se, “o┼żivela prodaju oru┼żja Kini”, dok je prema podacima zvani─Źnog Pekinga, trgovinska razmena dve zemlje porasla za 27 procenata u 2018.

“Najve─ça prednost rusko-kineskog saveza ─Źini se bliska li─Źna veza sa kineskim predsednikom Si ─Éinpingom, koga ruski predsednik Vladimir Putin zove svojim ‘dragim prijateljem’, sa kojim se sastao oko 30 puta”, pi┼íe u analizi Konferencije.

Kina: Sila koja se meša

Govore─çi o Kini, autori bezbednosnog izve┼ítaja podse─çaju da je kabinet predsednika Kine, Si ─Éinpinga (Xi Jinping) u julu 2019. objavio nezvani─Źan dokument u kome je osudio “rastuc╠üi hegemonizam, politiku moc╠üi, jednostranost” i provokacije SAD, kako se navodi, uz jasnu poruku da je “Kina je spremna da uzvrati”.

“Pored vojnog hardvera, skokovi koje Kina ─Źini u drugim tehnolo┼íkim sferama tako─Ĺe se osec╠üaju ┼íirom sveta. U 2019. godini dovr┼íila je presti┼żne svemirske projekte i utvrdila svoj polo┼żaj kao pionirska svemirska sila. Nagla┼íavanje kineske superiornosti u novim tehnologijama poput ve┼íta─Źke inteligencije, kvantnog ra─Źunanja i tehnologije povezivanja uzrokovalo je zabrinutost na Zapadu i intenzivnu raspravu o tome kako balansirati izme─Ĺu bliskih ekonomskih veza sa Kinom naspram ratu─çih bezbednosnih pitanja”, navodi se u Minhenskom izve┼ítaju.

Dodaje se, tako─Ĺe, da Peking kontinuirano izvozi tehnologiju namenjenu nadzoru, te da postoji “rastu─ça zabrinutost da budu─çnost sa sobom nosi tehnolo┼íku podelu sveta na one koji operi┼íu koriste─çi zapadnu tehnologiju i na one koji to ─Źine uz kinesku”.

Konstatuje se i da se zvani─Źna Kina na unutra┼ínjem planu suo─Źava sa sve ve─çim otporom centralizaciji koju name─çe Si ─Éinping.

“Kina je u 2019. zabele┼żila najni┼żi privredni rast u poslednjih trideset godina, borec╠üi se da ostane u toku sa rastom nivoa duga i demografskim promenama. Ukoliko nova politi─Źka rigidnost uslovi dalji pad, nezadovoljstvo se mo┼że pove─çati”, zaklju─Źuju organizatori Konferencije.

Evropa: Takmi─Źenje za Evroviziju

Jo┼í jedna igra re─Źi. Ovoga puta za Evropu. Zaklju─Źuje se da se debata o strate┼íkom pravcu Evrope “zakuvala” tokom 2019.

“U uslovima sve ve─çe konkurencije mo─çnih sila i rastu─çeg rizika da se na─Ĺe u unakrsnoj vatri, Evropa ┼żustro polemi┼íe na koji na─Źin mo┼że da utvrditi svoju poziciju kao globalni igra─Ź. Sposobnost Evrope da odr┼żi svoju bezbednost i prosperitet i vodi nezavisnu spoljnu politiku vec╠ü se dovodi u pitanje na raznim frontovima”, navodi se u izve┼ítaju i u tom kontekstu dodaje da predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) uporno upozorava da c╠üe, ako ne nau─Źi jezik moc╠üi, Evropa “geopoliti─Źki nestati” ili c╠üe, pak, drugi odlu─Źivati o njenoj sudbini.

SAD – podeljena dr┼żava

Autori bezbednosnog izve┼ítaja smatraju da je predsednik Sjedinjenih Ameri─Źkih Dr┼żava, Donald Tramp (Trump) ve─ç ostavio dugoro─Źan uticaj na ameri─Źku spoljnu politiku, oslanjaju─çi se na, kao ka┼żu, solidnu podr┼íku i me─Ĺu bira─Źima i u Republikanskoj partiji.

O ulozi SAD u odnosu na krizna ┼żari┼íta u svetu, u izve┼ítaju se citira ocena ameri─Źkog istori─Źara Hala Brandsa koji je Trampovu spoljnu politiku opisao kao seriju “nepromi┼íljenih izbora, lo┼íih dogovora i opasnih provokacija”.

“Napori SAD-a da re┼íe najve─çi izazov po svoj nacionalni interes, a to je Kina, su dobar primer za to. Suprotno prvobitnoj tvrdnji Trampa da su ÔÇÖtrgovinski ratovi dobri i laki za dobijanjeÔÇÖ, neverovatna razmena recipro─Źnog pove─çanja tarifa smanjila je globalnu ekonomsku proizvodnju za 0,8 odsto u 2019.”, navodi se u izve┼ítaju procena Me─Ĺunarodnog monetarnog fonda.

Ko ─çe u─Źestvovati?

U najavi konferencije navedeno je da ─çe se od 14. do 16. februara u Minhenu okupiti vi┼íe od 500 u─Źesnika. Pored predsednika dr┼żava i vlada, u raspravi o bezbednosti u─Źestvova─çe vi┼íe od sto ministara spoljnih poslova i odbrane.

Kako se nagla┼íava, prvi put na ovom skupu pojavi─çe se francuski predsednik Emanuel Makron i premijer Kanade D┼żastin Trudo (Justin Trudeau).

Me─Ĺu zvani─Źnicima sa spiska u─Źesnika su i dr┼żavni sekretar SAD Majk Pompeo, predsedavaju─ça Predstavni─Źkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi. Ispred bezbednosnih me─Ĺunarodnih organizacija o─Źekuje se dolazak generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga i Interpola Jirgena ┼átoka. Iz Rusije je najavljen dolazak ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova. U okviru bezbednosti digitalne tehnologije najavljen je i dolazak prvog ─Źoveka Fejsbuka (Facebook), Marka Cukerberga.

(RSE)

Zadnje iz rubrike

Najnovije na portalu »

Popularno

Facebook

Fotografija dana

´╗┐