Šteta koju činimo okeanima prijeti našem opstanku

Pandemija koronavirusa nije jedini akutni problem koji pogađa našu planetu. Šteta koju činimo okeanima preti našem opstanku, piše CNN.

Okeani doprinose vazduhu koji dišemo, hrani koju jedemo i energiji kojom pokrećemo svet. Bez njih nema života.

Vazduh koji udišemo

Za prašume se često kaže da su Zemljina pluća, ali sitni organizmi u okeanima proizvode više od pola svetskog kiseonika.

Okeani i život u njima upijaju četvrtinu ugljen dioksida koji otpuštamo u atmosferu. To pomaže u smanjenju količine CO2 u atmosferi, što nas štiti od globalnog zagrevanja. Ali to i košta.

Kad apsorbuju CO2, okeani postaju kiseliji. Danas su kiseliji nego u zadnjih 800.000 godina. Kiselost utiče na okeanski život, planktone, školjke i korale, koji grade svoje ‘oklop’ od kalcijum karbonata.

Stoga je nužno da ljudi smanje emisiju CO2 i tako ublaže pritisak na okeane.

Pokretačka energija

Vetroparkovi na moru i snaga plime i oseke imaju veliki potencijal u garantovanju obnovljive energiju svetu koji mora da smanji upotrebu fosilnih goriva.

Međutim, milioni galona nafte svake godine završavaju u okeanima. Neki su razlozi za to prirodni, ali uzroci su uglavnom crpljenje nafte i njeno curenje iz tankera i naftovoda. Nafta koja se prospe po putevima ili ona iz kanalizacije takođe završava u morima.

Izlivi nafte mogu biti smrtonosni za okeanski život. Delfini, na primer, mogu udahnuti naftu i oštetiti pluća. Nafta šteti ribama i lepi se na perje ptica zbog čega mogu uginuti.

Ekosistemima trebaju decenije da se oporave od izliva nafte.

Regulatori klime

Pošto zauzimaju 70 odsto Zemljine površine, okeani imaju vitalnu ulogu u regulaciji klime. Oni sprečavaju da temperature postanu previsoke ili preniske. Njihove vode isparavaju i stvaraju paru koja će se na površinu vratiti kao kiša.

Apsorbirajući toplinu, okeani su i tampon zona protiv globalnog zagrevanja. Više od 90 odsto zagrevanja na Zemlji u poslednjih 50 godina zbilo se u okeanima.

Međutim, zbog dodatne topline okeanska voda raste i preti obalnim zajednicama širom sveta.

Kad morska voda postane prevruća, pati okeanski život. Korali gladuju i postanu smrtonosno beli. Poslednjih godina to izbeljivanje je masovno i dešava se u koralnim grebenima širom sveta, uključujući i onaj najpoznatiji – Veliki koralni greben.

Život

Naučnici su dosad identifikovali oko 250.000 morskih vrsta, ali 80 odsto naših okeana još je neistraženo pa stručnjaci procenjuju da devet od deset okeanskih vrsta još nije klasifikovano.

Njima zagađenja jako štete. Milioni tona plastike završavaju u okeanima svake godine, ubijajući i povređujući morska stvorenja.

I veštačka đubriva s farmi završavaju u okeanima, gde hrane alge. Alge ‘cvetaju’ i koristeći se kiseonikom iz vode stvaraju okeanske “zone smrti” koje su danas veće od površine Velike Britanije. Ta su područja u tolikoj meri lišena kiseonika da onemogućuju normalan život morske flore i faune.

Hrana planetu

Oko 15 odsto globalne konzumacije proteina dolazi iz okeana. Zbog rasta stanovništva i tehnološkog razvoja ribarstva, danas se pojede dvostruko više morskih plodova nego 70-ih godina prošlog veka.

Komercijalno ribarstvo dovelo je do preteranog izliva 90 odsto ribljih vrsta i osiromašenja zaliha.

To je prietnja okeanskom svetu, ali i milionima ljudi koji zavise od ribarstva za lične potrebe, hranu i prihode.

Nije prekasno

Situacija izgleda turobno, ali nije prekasno za delovanje.

Grupa međunarodnih naučnika u aprilu je objavila da bi se okeanski život mogao vratiti na zdrav nivo za 30 godina ako se smanji pritisak na okeane, uključujući klimatske promene.

Mnogi koralni grebeni mogli bi se spasiti ako se ustanove morska zaštićena područja, a riblji bi se fond mogao obnoviti ako se ribarenje bolje regulira.

U tome važnu ulogu ima tehnologija. Naučnici u SAD razvili su uređaj koji pomaže pri upijanju naftnih mrlja s vode. Prošle je godine institut “Ocean Voyages”, koristeći se satelitima i dronovima očistio 40 tona plastike iz Tihog okeana.

A koliko trebamo tehnologiju, trebamo i nas same da bismo počistili nered koji smo napravili. Širom sveta volonteri u slobodno vreme čiste plastiku s plaža i iz reka.

Iako su pretnje našim morima brojne, mnogo je i prilika da se pronađe rešenje. Okeani nam daju život, a na nama je da ga zaštitimo.

Zadnje iz rubrike

Najnovije na portalu »

Popularno

Facebook

Fotografija dana