Svi ih kupuju do zadnjeg dinara: Kardiolog otkrio namirnice koje zapušavaju arterije

Začepljene arterije mogu da dovedu do puno zdravstvenih problema i ne treba ovaj problem olako uzimati

Ovo stanje poznato je i kao ateroskloroza, a ljudi često žive sa ovim stanjem i ne znaju da ga imaju, iako znatno narušava kvalitet svakodnevice. Ateroskloroza može da bude veoma opasna, ali s druge strane može se i relativno lako sprečiti.

Brojna medicinska istraživanja dokazuju da postoje namirnice koje mogu da začepe vaše arterije, ukoliko ih stalno konzumirate u većim količinama. Začepljene arterije javljaju se kada se plak nakuplja na njima, te ograničava protok krvi u tkiva i vitalne organe u telu.

Ovo stanje poznato je i kao ateroskloroza, a ljudi često žive sa ovim stanjem i ne znaju da ga imaju, iako znatno narušava kvalitet svakodnevice. Ateroskloroza može da bude veoma opasna, ali s druge strane može se i relativno lako sprečiti.

“Izbor hrane u velikoj meri doprinosi ovom stanju. Konzumiranje zdrave hrane je ključ za očuvanje našeg dugoročnog zdravlja. Izbor hrane može da ima daleko veći uticaj nego što to mislimo i ne radi se samo o održavnaju zdrave težine. Začepljene arterije mogu da dovedu do puno zdravstvenih problema i ne treba ovaj problem olako uzimati”, ističe dr Tomi Mičel, porodični lekar u Americi, koji se ujedno bavi i holističkim pristupom medicini.

Dr Mičel za portal “Eat This” ističe da su začepljene arterije “tihi ubica” i da neretko nema jasnih znakova, sve dok se ne dogode veliki zdravstveni problemi poput srčane insuficijencije, moždanog udara, koronarne arterijske bolesti…

“Ako se otkriju dovoljno radno, vežbanje i promene u načinu života mogu da vam pomognu da smanjite rizik pre nego što dođe do značajne štete. Ograničavanje i izbegavanje određenih namirnica može da vam pomogne da smanjite rizik od ateroskleroze, te da držite holesterol pod kontrolom”, dodaje ovaj lekar.

On je naveo i pet namirnica koje su najopasnije za razvoj ovog stanja, naravno kada su prečesto i u prevelikim količinama na našem meniju. Ako je njihova konzumacija umerena ili retka, to je u redu.

1. Slanina
“Većina ljudi nije svesna visokog nivoa soli i drugih konzervansa koji se nalaze u slanini, što ih dovodi do činjenice da je konzumiraju previše, daleko izvan preporučenog dnevnog unosa koji trenutno iznos oko 70 g crvenog mesa na dan”, kaže ovaj stručnjak.

2. Puter
“Maslac je divan način da se aromatizuje hrana, ali je ključ za njegovu konzumaciju umerenost. Bez obzira koliko je ukusan, imajte na uu da visok nivo zasićenih masti u njemu može da dovede do začepljenja arterija i povišenog nivoa lošeg holesterola”, napominje dr Mičel.

On savetuje da kad god možete maslac zamenite u nekim receptima veganskim zamenama kao što je margarin od orašastih plodova ili semenki. Mičel ističe i da ako se u receptu traži rastopljeni puter možete da ga zamenite pireom od banane ili jabuke.

3. Keks
“Iako izgledaju malo i bezopasno, keksići su često veoma kalorični. Sastojci u njima poput putera, pavlake, soli i šećera čine ove poslastice namirnicom sa visokim sadržajem zasićenih masti i natrijuma. Važno je zapamtiti da keks sam po sebi nije loš, baš kao i bilo šta drugo, ako se konzumira umereno”, kaže doktor.

Male promene mogu da naprave razliku – izaberite keks od celog zrna žitarice, ili one napravljene bez brašna i šećera, zaslađene urmamam ili medom. To je i dalje slatka, fina užina, ali je mnogo bolja opcija za zdravlje.

4. Punomasni sir i mleko
“Važno je da razumete koliko mleka i sira treba da konzumirate svaki dan. Stručnjaci predlažu da ograničite unos na 2 porcije dnevno (oko 30 grama po porciji) i da kada god možete zamenite ovo zdravijom varijantom, odnosno biljnim mlekom”, ističe dr Mičel i savetuje da u ishranu uvrstimo i kozji sir, ali sa manje mlečnih masti, te obrano mleko ili grčki jogurt, koji je bogat proteinima, a ima malo masti.

5. Pržena hrana
“Za prženu hranu je obično potrebno dva ili čak tri puta više ulja u odnosu na druge metode kuvanja. Jedan od sjajnih načina da uživate u hrani koja ima ukus sličan prženoj, jeste da je ispečete. To je laka i brza alternativa, a jednako je ukusna. Takođe, ako dodate hrani ukusne začine, imaćete ukusnu hranu bez obzira kako ste je pripremili”, objašnjava dr Mičel.

NAJZENA.RS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.