Predstavnici Albanaca tri opštine na jugu Srbije usvojili su 14. jula deklaraciju kojom traže od Beograda, Prištine i Brisela da u proces pregovora, kao i u finalni dokument briselskog dogovora, uvrste i rešavanje statusa albanske nacionalne manjine iz opština Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Sastanak koordinacionog političkog tela, u kojem sede predstavnici svih albanskih partija u lokalnim parlamentima ove tri opštine, održan je u Bujanovcu, a deklaracija je usvojena jednoglasno.
Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi kaže za Radio Slobodna Evropa da albanski političari sa juga Srbije već godinama unazad zvaničnom Beogradu predočavaju da se Albanci suočavaju sa brojnim problemima, koji su pobrojani i u “Planu sedam tačaka”, o merama za afirmaciju Albanaca iz Preševske doline iz 2013. godine.
Naš stav je da pitanje prava manjina na području Zapadog Balkana treba da se standardizuje, objašnjava Kamberi.
„Srbi na Kosovu, prema predmetu Zajednice srpskih opština, imaju pravo i na sudske organe drugog stepena. U Preševu je, na primer, ugašen i Osnovni sud. Bujanovac ima Osnovni sud, ali nema tužilaštvo. Dakle, neki tip decentralizacije i poštovanja najosnovnijih standarda u učešću u radu javnih i državnih institucija, u predstavljanju jedne manjine u tim institucijama, u obrazovanju, priznavanju diploma sa Kosova i drugih dokumenata koji su važni za socijalna pitanja naših građana – jesu neka od pitanja koja bi trebalo da se reše u ovom dijalogu“, smatra Kamberi.
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, ocenjuje da je nerealno očekivati da se u briselskom dijalogu rešavaju pitanja srpske manjine na Kosovu i albanske na jugu Srbije, jer, kako dodaje, svaka zemlja ima svoj normativni sistem koji reguliše manjinska prava:
„Negde su ta prava manjina regulisana na osnovu bilateralnih sporazuma koje Srbija ima sa Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom, Makedonijom, ali ta prava manjina su širom Evrope potpuno na različite načine. Tako da tu neki model ne postoji. Svaka zemlja je slučaj za sebe“, kaže Popov.
Podsetimo, šef diplomatije Srbije Ivica Dačić ove sedmice je, komentarišući ovu deklaraciju, upozorio albanske predstavnike iz Preševa, Bujanovca i Medveđe „da se ne igraju“, dodavši da „svako strpljenje ima granice“.
„Priština neće da ispuni ono što je potpisala Briselskim sporazumom vezano za Zajednicu srpskih opština, a ovde govorimo o tome da oni sada traže navodno neka prava koja nemaju. Koja to prava oni nemaju? Znači, ja im savetujem da se ne igraju. Svaka tolerancija ima granice. Reagovaćemo politički, a ako treba i na drugi način“, rekao je Dačić 10. jula, na “marginama” skupa “Srbi i Albanci – kojim putem dalje” u Beogradu.
Upravo su Vladi koju je tada vodio Ivica Dačić, predstavnici Albanaca iz tri opštine na jugu Srbije 2013. godine uputili „Plan sedam tačaka“, u kojem su pobrojani problemi te nacionalne zajednice.
U junu iste godine Dačićeva Vlada je te zahteve prihvatila u vidu informacije koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu, podseća Šaip Kamberi.
Prema njegovim rečima, albanski predstavnici su se prošle godine sastali dva puta sa premijerkom Anom Brnabić i jednom, u junu, sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, kome su i pismeno dostavili zahteve, ali nije bilo pomaka u rešavanju problema.
Zbog toga će, dodaje Kamberi, deklaracija na srpskom, albanskom i engleskom jeziku biti upućena u Beograd, Prištinu i „ključnim ambasadama, te delegaciji Evropske unije u Beogradu“.
„Mi od svih strana učesnika u dijalogu tražimo da pitanja koja se tiču prava Albanaca ovog regiona budu tema briselskog dogovora, jer smatramo da i pored postizanja tog međudržavnog sporazuma ni Kosovo ne može smatrati da je odnos sa Srbijom relaksiran sve dok položaj Albanaca u Preševskoj dolini ne bude zadovoljavajući“, kaže Kamberi.
Aleksandar Popov ovu deklaraciju vidi kao „deo završnih igara“ uoči donošenja pravno obavezujućeg sporazuma u Briselu, to jest kao pokušaj da se u pregovore ponovo ubaci predlog razmene teritorija, o čemu su u više navrata govorili i pojedini zvaničnici iz Srbije. Taj scenario za Popova je malo verovatan:
„Veći deo međunarodne zajednice, posebno onaj deo koji je uključen u odlučivanje o tome kako će izgledati taj sporazum Prištine i Kosova nije naklonjen varijanti da se deli teritorija Kosova, jer se onda otvara proces novih deoba.“
Popov podseća da Preševo, Bujanovac i Medveđa spadaju među najsiromašnije opštine u Srbiji i napominje da bi država trebalo više da radi kako bi ljudi koji žive tamo, bez obzira koje su nacionalnosti, imali perspektivu:
„Tu fali ona koheziona varijanta, a to znači da se vidi da Srbija aktivno radi na tome da taj deo postane prosperitetniji i da više radi na tome da se integrišu zajednice koje tu žive: i romska i srpska i albanska zajednica. Na tome treba daleko više raditi, a ne na podelama kao što rade i jedni i drugi političari“, zaključuje Popov.
Nova runda dijaloga u Briselu na nivou predsednika biće održana 18. jula, kada će se sastati šefovi država Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači.
Prema pisanju prištinskog lista „Koha ditore“, sa kosovskim predsednikom će u Brisel putovati premijer Ramuš Haradinaj, predsednik parlementa Kadri Veselji, te zamenici premijera Bedžet Pacoli, Fatmir Ljimaj i Dardan Gaši.
Kako navodi ovaj list, pre puta je prihvaćen dokument koji utvrđuje “crvene linije” u dijalogu sa Beogradom. Prema dnevniku, oni će se sastati sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Federikom Mogerini, ali neće prisustvovati susretu sa predsednikom Srbije, pošto su na tom sastanku pozvani samo predsednici Kosova i Srbije.
