Vlast u Srbiji ne može da se reši svog problematičnog sveštenika. Otac Sava Janjić je trn u oku još jednom srpskom moćniku, dvadeset godina nakon što je postao prokletstvo i Slobodana Miloševića – kada je ovog predsednika kritikovao zbog nesrazmerne upotrebe sile na Kosovu.
Iguman, koji je zbog svojih onlajn veština i osuđivanja pretnji prema izolovanom srpskom narodu na Kosovu – dobio nadimak „sajbermonah“, ovog puta kritikovao je predsednika Vučiča zbog plana da preostalu srpsku zajednicu na Kosovu podeli. Ako do nje dođe, podela Kosova duž takozvane „etnički homogene“ linije ne samo da bi dovela do toga da Srbija više nikada ne bude polagala prava na svoje najveće svetinje, već bi mogla i da započne sledeći balkanski rat.
„Ideja o podeli je apsurdna,“ za Tajms je rekao pedesetdvogodišnji otac Sava, u Visokim Dečanima – manastiru iz 14. veka sa juga Kosova, jednoj od najvećih svetinja Srpske pravoslavne crkve. „Odsecanje tela Srba sa Kosova imalo bi razarajuće posledice za nas. Naše stanovništvo bi nestalo. Uspeli smo da ostanemo ovde sa velikim poteškoćama, ali šta bi nam se dogodilo kada bi došlo do razmene teritorija? To bi bio kraj.“
Otac Sava nije jedini koji se protivi ideji da Srbija i Kosovo izvrše prekrajanje granica kako bi razmenili etnički čiste delove teritorije u zamenu za konačni mirovni sporazum – što je potez koji mnogi iskusni posmatrači po svemu vide kao fašizam, osim po samom imenu.
Ideja o podeli je bila sporna, da bi se, od kako je Kosovo dobilo delimično priznatu nezavisnost 2008. godine, u različitim fazama ona i napustila. SAD, Britanija i Nemačka bile su jedne od najvećih protivnika razmene teritorija, strahujući da bi sporazum o podeli između Kosova i Srbije postavio presedan koji bi pogoršao postojeće teritorijalne probleme širom Balkana, a naročito one u Bosni i Hercegovini.
U Bosni i Hercegovini, koja je od svih bivših jugoslovenskih republika „najzapaljivija“ , srpska manjina nastavila je da zahteva ujedinjenje svoje teritorije sa Srbijom još od kako je 1995. godine okončan rat u Bosni, a separatistički pozivi – koji su dodatno dobili na snazi sa pričama o podeli Kosova – nepopustljivo idu u susret izborima u Bosni i Hercegovini u nedelju, u kojoj je raskolnička politika stranaka još više produbila postojeće podele.
Međunarodni stavovi o razmeni kosovske i srpske teritorije dramatično su se promenili u avgustu ove godine, kada je američki savetnik za nacionalnu bezbednost, Džon Bolton (John Bolton), dao žuto svetlo zagovaračima ideje o razmeni teritorija.
„Američka politika je – da ako dve strane mogu da se o tome uzajamno dogovore i postignu sporazum, mi ne isključujemo teritorijalne korekcije,“ rekao je Bolton, odražavajući Trampov olabavljen stav prema Balkanu.
Na zaprepašćenje evropskih diplomata, kosovski predsednik Hašim Tači i srpski predsednik Aleksandar Vučić protumačili su Boltonove reči kao saglasnost SAD. Oni su ubrzali svoje tajne pregovore o razmeni delova etnički čistih teritorija.
Kosovski i srpski predsednik nadaju se konačnom rešenju i dogovoru o teritorijama; priznanje Kosova od strane Srbije i direktan put ka članstvu u EU. Do sada su se diskusije fokusirale na razmenu četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova za tri albanske opštine – Preševo, Medveđu i Bujanovac – na jugu Srbije. Visoka predstavnica EU već je u Briselu posredovala razgovorima o ovom pitanju između dve strane.
Govoreći o svojoj pregovaračkoj poziciji ove nedelje u Prištini za Tajms, predsednik Tači je upotrebio izvrnutu terminologiju, izostavljajući termin „podela“ u korist termina „mala (blaga) korekcija“.
„Neće biti podele, neće biti razmene teritorija,“ rekao je on. „Ono na čemu radim jeste ’mala korekcija’ granica koja će da obuhvati Preševo, Medveđu i Bujanovac. Ali jezero Gazivode, severni deo grada Mitrovice ili rudnik Trepča neće ni pod kojim okolnostima da budu otvoreni za diskusiju. Oni će uvek da budu deo Kosova, o tome nema pregovora.“
Predsednik Vučić još uvek nije pokazao svoje karte, ali poznato je da favorizuje podelu koja je u suprotnosti sa Tačijevom ponudom, podelu koja bi obezbedila da srpske teritorije na severu Kosova budu pripojene Srbiji i to bez razmene za opštine sa albanskom većinom u Srbiji. Ovu ideju kritikuju opozicione stranke iz obe zemlje.
„Prekrajanje granica na Balkanu je izuzetno opasna ideja,“ rekao je Vuk Jeremić, bivši srpski ministar spoljnih poslova, koji je sada predsednik Narodne stranke – vodeće srpske opozicione stranke. „Niko ne može da me ubedi da ukoliko se ovde granice prekroje duž etničkih linija, da se to isto neće zahtevati na drugim mestima širom Balkana.“
Pored potencijala da izazove nasilne lančane reakcije, ideja o podeli ima očigledne i brojne mane. „Preševska dolina“ u Srbiji, u kojoj živi oko 60.000 Albanaca, obuhvata Koridor 10 – važan strateški autoput na jugu zemlje, kojeg se Beograd nikada ne bi odrekao.
U međuvremenu, razmena predložene teritorije Kosova dovela bi do toga da većina preostalih Srba na Kosovu, čak do 70.000 stanovnika, kao i sve najveće svetinje pravoslavne crkve na Kosovu, ostanu na teritoriji južno od reke Ibar – koja ne bi bila obuhvaćena sporazumom.
Proterivanjem srpskog stanovništva, do kojeg je došlo nakon NATO intervencije, broj Srba smanjen je za oko pedeset odsto – na između 90.000 i 120.000. Većina njih živi u raštrkanim zajednicama na jugu, a svaka podela bi verovatno ubrzala njihov odlazak sa Kosova.
Sam razgovor o razmeni teritorija povećao je tenzije između zajednica, a ni gospodin Vučić ni gospodin Tači još uvek nisu objasnili, ni Srbima, a ni Albancima, šta bi taj sporazum mogao da obuhvati.
Tokom sukoba na Kosovu 1998-1999. godine, otac Sava izazvao je gnev Miloševića jer je više puta slao imejlove domaćim i stranim novinarima i grupama za ljudska prava o nesrazmernoj upotrebi sile od strane srpskih jedinica koje su ratovale sa kosovskim gerilcima.
Zamenivši imejlove u korist tvitova, „sajbermonah“ sada je još jednom ušao u središte arene, ovog puta kako bi osudio plan o podeli – i opet su ga napali srpski državni mediji.
„Proglašen sam za javnog neprijatelja moje zemlje i od strane samog predsednika – zbog pisanja tvitova koji su protivni njegovom stavu,“ rekao je iguman. „Nazivaju me izdajnikom, albanskim patriotom, agentom stranih sila.“
Srbija je formalni kandidat za članstvo u EU od 2011. godine – status koji Kosovo još uvek nije dobilo.
Lobisti koji su na visokom položaju pridružili su se sukobu, u ovoj novoj eri političkih plaćenika koje i jedan i drugi predsednik zapošljavaju kako bi im poboljšali imidž, pomogli da olako pređu preko upornih optužbi o svojim navodnim vezama sa organizovanim kriminalom i kršenjem ljudskih prava i kako bi im pomogli da iskoriste narativ u prilog dogovoru.
Iako je Institut za globalne promene Tonija Blera (Tony Blair) negirao da bivši premijer lobira za podelu u ime srpskog predsednika, insajderi koji su upoznati sa detaljima ovih razgovora tvrdili su, u više navrata, da se gospodin Bler već sastao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, pozivajući je da ponovo razmotri protivljenje podeli, a trenutno je na putu za Vašington kako bi razgovarao u korist podele sa Savezom za nacionalnu bezbednost.
Ovaj plan ima malo pristalica na Kosovu – i među Srbima i među Albancima. Zajednica je podeljena i uplašena zbog opcija koje se tiču njihove budućnosti čak i severno od reke Ibar, gde oko 40.000 Srba živi u četiri opštine koje su mogući deo plana razmene teritorija. Vodeći protivnik podele, Oliver Ivanović, ubijen je početkom godine, čime je utišan srpski otpor Vučiću.
„Razgovor o ovom planu doveo je do toga da se ponašamo kao stoka u Africi koja je došla na reku,“ rekao mi je jedan Srbin, koji je želeo da ostane anoniman. „Žedno krdo juri napred kako bi pilo vodu, ali samo oni koji su napred mogu da vide krokodile.“
Iako nijedan sporazum o razmeni teritorija nije ni na pomolu, dok Vučić i Tači odmeravaju snage za drugu rundu pregovora, očigledna letargija EU i Vašingtona prema mogućnosti zvanično sankcionisanog etničkog čišćenja i napuštanje političkih vrednosti koje su se nekada smatrale neprikosnovenim – izazvali su još jednom slutnje o mogućem ratu.
„Preživeli smo sve ovde,“ rekao je otac Sava, posmatrajući drevne manastirske zidove, „500 godina pod vlašću Otomanskog carstva, marširanje vojske, oba svetska rata. Ali se sada bojim da bi ova ideja o podeli za nas mogla da bude katastrofalna. Zabrinjava me to što toliko ljudi može da vidi taj neprirodni savez između dvojice autokrata koji su odlučni da budu na vlasti – vlasti u kojoj organizovani kriminal igra toliku ulogu – a ipak niko u EU nije rekao: ’Ovo vas neće dovesti u Evropu, ovo vas neće odvesti do ode radosti’.“
