Posle nepuna dva meseca vlada u Prištini na čelu sa Aljbinom Kurtijem pala je u sredu uveče, a Kurti je bio premijer koji se na tom mestu najkraće zadržao, piše u svojoj analizi srbijanski Blic.
Beogradski list ističe da se sve to dešava u jeku borbe protiv pandemije koronavirusa, koja nije zaobišla nikoga na evropskom tlu, i upravo je to bio razlog za žestoke reakcije na ono što se u sredu uveče, a i danima unazad, dešavalo u Prištini.
Neki su ovakav razvoj događaja nazvali tragičnim, neki su optužili političare da ih ne zanima apsolutno ništa drugo osim vlasti i funkcija, dok su treći u ovome zapravo videli borbu za moć između Evropske unije i SAD, u kojoj je Unija izgubila.
Kako god bilo, prvo sledeće pitanje koje se nameće jeste – šta sada? Šta se dešava sa vladom, da li će Kurti uspeti da okupi novu većinu, ili će pak neko drugi preuzeti njegovo mesto, ili će se “u igru” vratiti novi-stari igrači poput Kadija Veseljija, bliskog saradnika kosovskog predsednika Hašima Tačija, ili možda Ramuš Haradinaj?
Sve ovo su trenutno nedoumice, i za sada se spekuliše sa nekoliko mogućih opcija za prevazilaženje političke krize.
Kurti ponovo mandatar
Iako je sinoć njegovoj vladi izglasano nepoverenje, i to sa čak 82 glasa, postoji teorijska mogućnost da Aljbin Kurti ponovo bude imenovan za mandatara, s obzirom da je njegova partija na izborima održanim 6. oktobra 2019. dobila najviše glasova.
Možda to neće biti baš on, ali bi mogao da bude i neko drugi od njegovih saboraca iz Samoopredeljenja, s obzirom na to da bi po kosovskom Ustavu predsednik u roku od 10 dana trebalo da imenuje novog mandatara, a onda on u roku od 15 dana u parlamentu predstavlja novu vladu.
Da će Kurti ponovo biti taj, malo je verovatna opcija, jer je preksinoć za opstanak vlade koju su činili Samoopredeljenje i DSK glasalo samo 33 poslanika.
Široka koalicija, Haradinaj u vladi
Ako se to ipak ne desi, mandat za sastav nove vlade mogao bi da bude poveren nekom drugom, verovatno drugoplasiranoj stranci i dojučerašnjem koalicionom partneru DSK, iz koje bi bio imenovan i premijer.
U tu vladu bi, pored poslanika ove stranke, mogla da uđe i Alijansa za novo Kosovo Bedžeta Pacolija, zatim Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, Inicijativa NISMA Fatmira Ljimaja, ali i manjine, koje u kosovskom parlamentu imaju ukupno 20 poslanika.
U ovom slučaju Samoopredeljenje i DPK Kadrija Veseljija (čije je jedan od osnivača Hašim Tači), ostaju u opoziciji.
Veselji (Tači) se vraća “u igru”
Treća opcija bi mogla da bude ona koja je pre nekoliko godina već sarađivala, DSK Ise Mustafe i DPK Kadrija Veseljija. Ova koalicija je činila prištinsku vlast do 2017. godine, ali nije izdržala pun mandat, pošto je Tačijeva i Veseljijeva stranka rešila da napusti koaliciju, i da se nakon izbora udruži sa Haradinajem.
Ako bi ove dve stranke, uz još neku od manjih stranaka, napravile vladu, ona bi mogla da bude ono što se naziva “vlada nacionalnog jedinstva”, i što bi podrazumevalo da razlike ostave po strani a rešavaju goruća pitanja poput pandemije virusa korona, pregovore Beograda i Prištine.
Takođe, ona bi mogla da bude oročena na određeno vreme, na primer na godinu dana, koliko je, prema nekim procenama, dovoljno vremena da se razveže jedna od najvažnijih stvari – kosovski čvor.
Ovo je jedna od verovatnijih opcija.
Još jedni vanredni izbori, ali na čekanju
Dok se ne formira nova većina, Aljbin Kurti će biti na čelu tehničke vlade u Prištini i, praktično, i dalje obavljati premijersku dužnost. Dokle će to stanje potrajati zavisi i od dogovora između drugih stranaka, a problem pravi i vanredna situaicija koja je uvedena na Kosovu, zbog čega održavanje izbora za sada nije moguće.
Ukoliko u međuvremenu ne bude postignut nikakav dogovor između stranaka u kosovskoj skupštini, a imajući u vidu pandemiju korona virusa, Kurti bi na ovom mestu mogao da se zadrži i narednih nekoliko meseci.
Nakon održanih vanrednih izbora za kosovski parlament u oktobru prošle godine, stranke sa tamošnje političke scene su zamenile mesta, vladajuće su otišle u opoziciju, a dotadašnja opozicija Samoopredeljenje i DSK su po skoro četiri meseca pregovora formirale vlast.
Međutim, i ti dogovori, a i sve posle njih, ukazivalo je na potencijalne probleme između dva koaliciona partnera, koji su jedan za drugim izbijali na videlo.
Isprva se nisu mogli dogovoriti oko broj ministara u vladi, pa ni eventualnog predsedničkog mesta za dve godine .
Zatim, problem je bio i konstituisanje skupštine, što je Samoopredeljenje uradilo na svoju ruku, a zatim i ukidanje taksi na srpsku i robu iz BiH.
Pandemija korona virusa se takođe isprečila između Samoopredeljenja i DSK, zbog čega je Kurti smenio ministra unutrašnjih poslova Agima Veljiua jer je, po njegovom sudu, širio paniku, što je očekivano razljutilo partnere u vlasti.
Oni su potom pokrenuli inicijativu za izglasavanje nepoverenja Kurtijevoj vladi, i praktično ga smenili. Doduše, u tome nisu bili sami, pošto je za taj predlog glasalo ukupno 82 poslanika, od ukupno 120.
