Zemlje članice Evropske unije (EU) rade na konačnom tekstu dokumenta koji će biti usvojen na samitu EU i Zapadnog Balkana u Sofiji, koja bi trebala da potvrdi evropsku perspektivu za sve zemlje Zapadnog Balkana. Nije sve, međutim, tako jednostavno.
Organizovanje samita prolazi kroz ozbiljne poteškoće, počev od odbijanja nekih zemalja da učestvuju zbog Kosova, sve do ozbiljne opasnosti da deklaracija ne bude usvojena zbog nedovoljne posvećenosti zemalja EU daljem proširenju ili zbog činjenice da se Kosovo tretira ravnopravno sa ostalim zemljama.
Samit EU – Zapadni Balkan 17. maja u bugarskoj prestonici će biti prvi samit posvećen regionu poslije 15 godina. Prilike u regionu su među najvažnijim prioritetima bugarskog predsedavanja, te bi ovaj samit trebao da bude najvažniji događaj.
Prvi nacrt
Prošle sedmice na sastanku ambasadora zemalja članica pri EU sačinjen je prvi Nacrt deklaracije koji bi trebao da bude usvojen na samitu, a u kojem se podvlači “nedvosmislena podrška za Evropsku perspektivu Zapadnog Balkana”, ali i navodi da je evropski put za svaku zemlju regiona zasnovan na ispunjavanju kriterijuma i individualnih zasluga.
U tom prvom Nacrtu, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao na uvid, navodi se da lideri EU potvrđuju “zajedničku posvećenost evropskim vrijednostima i principima”.
Zemlje članice nastoje trenutno da se usaglase oko konačnog teksta, a u prvoj verziji se navodi da se sve zemlje Zapadnog Balkana obavezuju da ojačaju dobrosusjedske odnose, regionalnu stabilnost i zajedničku saradnju.
“Ovo naročito obuhvata pronalazak konačnog i zakonski obavezujućeg rješenja za bilateralne sporove koji su ukorenjeni u naslijeđu iz prošlosti”, ističe se u prvom Nacrtu deklaracije.
U tekstu se prepoznaje da EU i zemlje regiona djele zajedničke sigurnosne izazove, koji zahtjevaju koordinisane individualne i kolektivne akcije. S tim u vezi, uklazuje se da je neophodno jačanje saradnje u borbi protiv terorizma i ekstremizma, uključujući i radikalizaciju, te povratak stranih terorističkih boraca.
U Nacrtu se takođe konstatuje kako su zemlje regiona svjesne da je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije od suštinske važnosti za političku i socioekonomsku transformaciju društva.
Pozdravlja se doprinos zemalja regiona u zajedničkoj spoljnoj i bezbjednosnoj politici, te se podvlači da zemlje EU očekuju “produbljivanje saradnje u ovoj oblasti srazmjerno nivou njihovog usklađivanja”.
U Nacrtu se pominje i uticaj stranih faktora u zemljama regiona, te poručuje da su zapadnobalkanske zemlje, kao i članice EU, odlučile da se bore protiv pokušaja dezinformacija koji dolaze spolja većom ‘cyber’ saradnjom, kao i saradnju u strateškim komunikacijama.
Zaključci, a ne deklaracija
Međutim, prema navodima diplomata bliskih pregovorima oko teksta deklaracije, a koji nisu mogli da govore zvanično, Španija, Grčka, Kipar i Rumunija ne bi željeli da se dokument nazove deklaracijom, navodi se u tekstu Rikarda Jozwiaka.
Oni bi, kako navode diplomate, mnogo radije spustili nivo dokumenta koji će biti usvojen na samitu sa deklaracije na “zaključke bugarskog predsjedništva” (Bulgarian presidency conclusions). Ili, moguće je i da se odluči tako da se naznači da su deklaraciju potpisale EU države.
Neke druge članice, koje takođe nisu priznale Kosovo, nezadovoljne su i navodima o proširenju EU u Nacrtu deklaracije, u kojem “EU reafirmiše nepodjeljenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana”.
Međutim, druge članice bloka, sklonije tome da se zemlje Zapadnog Balkana priključe evropskom klubu, kao što su Austrija, Hrvatska i Italija, vrše pritisak da se zadrži ambiciozni jezik sa samita Zapadnog Balkana u Solunu 2003, na kojem je EU jednoglasno navela da će sve zemlje regiona jednog dana postati članice bloka.
Osim dokumenta koji će biti usvojen, sporno je i prisustvo Kosova za stolom i to za Kipar, Grčku, Rumuniju, Slovačku i Španiju, koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Suština njihovog zahtjeva je da se u dokumentu članice EU nazivaju “države”, a da se šest drugih članica samita u tekstu definišu kao “zapadnobalkanski partneri”.
