Iz Državnog savjeta za procenu kvaliteta pri Agenciji za akreditaciju kažu da se odluka o neakreditovanju javnih univerziteta u Prizrenu, Peći i Južnoj Mitrovici može promeniti u žalbenom procesu samo ukoliko se dokažu elementi koji se nisu uzeli u obzir i ukoliko se dokažu greške, izjavio je u intervjuu za Radio Kosovo 2, program na bosanskom jeziku, rukovodilac Državnog saveta za procenu kvaliteta Gazmend Ljuboteni.
Ovaj savjet je u utorak odlučio da ne akredituje javne univerzitete u Prizrenu, Peći i Južnoj Mitrovici zato što nisu ispunili standarde ove agencije. To znači da se na tim univerzitetima neće vršiti upis novih studenata za akademsku 2019/20 godinu. Na Univerzitetu “Ukšin Hoti” u Prizrenu, pored studija na albanskom, odvijaju se studiji i na bosanskom i turskom jeziku, dok se u Peći na Univerzitetu Hadži Zeka studiji odvijaju na albanskom i bosanskom jeziku.
Odluka da se tri javna univerziteta ne akredituju doneta je nakon izveštaja međunarodnih eksperata o studijskim programima. Ovim institucijama je dato godinu dana da ispune potrebne kriterijume koje su odredili međunarodni stručnjaci.
Gazmend Ljuboteni navodi da će institucije koje nisu dobile akreditaciju nakon godinu dana ponovo biti predmet procene stručnjaka, i ukoliko se još jednom ponovi negativni rezultat, onda prethodi potpuno zatvaranje institucije.
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je da je neprihvatljivo da „maturanti iz Peći, Prizrena, Mitrovice, iz porodica s prosječnim i siromašnim statusom ove godine ostanu neupisani na fakultete“.
“Ovaj problem moramo riješiti, ali ne prihvaćam činjenicu da siromašne ili prosječne porodice koje nemaju uslova za slanje svoje djece u Prištinu zbog povećanja troškova ostaju neupisana na fakultete. Ovaj problem zaslužuje drugačiji način rješavanja”, kazao je premijer Haradinaj u utorak.
Protiv takve odluke reagovali su i bošnjački politički predstavnici.
Emilija Redžepi, poslanica u Skupštini Kosova izjavila je za Radio Kosovo 2 da su državni univerziteti do sada funkcionisali na bazi političkih vezica i veza, a ne na osnovu stručnosti, te da je to sada došlo na videlo.
„To se odražava i na našu zajednicu i svi smo to jako loše prihvatili. Ali, nadam se da će se politički ponovo odlučiti drugačije i nadam se da će se ti smerovi otvoriti. Ali, kad god se politika meša u obrazovani sistem ovakav je rezultat. Smatram da tu treba stručnost, kvalifikacije i nivo akademskog obrazovanja biti odlučan i ispoštovan u granicama sposobnosti svih tih profesora. Manje bi trebalo političari da se mešaju u obrazovani sistem“, kazala je Redžepi.
I poslanica Duda Balje iz koalicije Vakat je prethodno izrazila zabrinutost o mogućnosti zatvaranja pojedinih univerziteta, kao što je onaj u Peći a koji je “tradicionalno otvarao vrata bošnjačkoj zajednici i tako pružao mogućnost studiranja na bosanskom jeziku“.
A na pitanje da li politički pritisak može da promeni odluku agencije, Gazmend Ljuboteni iz Saveta za procenu kvaliteta je odgovorio:
„Ovo su konačne odluke budući da mi imamo mandat Skupštine Kosova. Agencija za akreditaciju je nezavisna institucija koja na nezavistan način donosi odluke i s toga politički uticaji ne bi trebali da postoje. Nama je cilj poboljšanje kvaliteta visokog obrazovanja. Ne trebaju da nas smatraju policijom koja nekoga kažnjava, već je naš cilj da unapredimo kvalitet a kako bi sve institucije, bilo privatne ili javne, pružile visok kvalitet studiranja našim studentima, iz koje god zajednice dolazili“, kazao je on.
Na pitanje da li je u redu da se jedna takva odluka donese u vreme kada se vrši upis studenata na fakultete, Ljuboteni je istakao da je zbog velikog broja izvještaja bilo nemoguće da se oni svi na vrijeme razmotre.
“Smatram da neće biti problema jer smo još u julu. Postoji i upisni rok u septembru za upis studenata. Možda je trebalo da se ovo ranije završi, ali zbog kašnjenja procene, kašnjenja slanja izveštaja… To je sve uticalo na kašnjenje, ali smatram da se to može prevazići i da to nije ozbiljan problem“, kazao je on.
Ljuboteni je objasnio da su u septembru prošle godine usvojeni novi standardi na osnovu evropskih praksi a na osnovu kojih se sada radi. Međunarodni stručnjaci su analizirali upravo ispunjenje tih standarda.
“Ukoliko je bilo slučajeva da više standarda nije bilo ispunjeno, bilo da se radi o strategiji ili o organizaciji menadžmenta, onda je ocena bila negativna, s toga je bila negativna i preporuka za akreditaciju. Odluka se može promeniti ukoliko postoje elementi koji se nisu uzeli u obzir i ukoliko se desila neka greška. Nije nemoguće, ali se trebamo fokusirati na izveštaje stručnjaka, što je predviđeno i zakonom“, dodao je.
Žalbe se inače razmatraju u Komisiji za žalbe unutar Agencije za akreditaciju.
