Istraživanje je pokazalo da se ljudi koji sebe smatraju sretnima ponašaju drugačije od onih koji se smatraju nesrećnima. Jedan britanski eksperiment proučavao je ponašanje onih ljudi koji su sebe smatrali sretnim i onih koji su sebe smatrali nesrećnim u periodu od 10 godina. Ne samo da je postojala velika razlika u načinu na koji su ove dve grupe pristupale svojim životima, nego su oni “nesretni” naučili dosta dobrih stvari od “sretnih”. Drugim rečima, ispostavilo se da sreća nije nešto što nam se dešava nezavisno od naše volje, nego nešto što je u nama – sreća mnogo zavisi od našeg pogleda na život.
Ovo su četiri taktike koje možemo prisvojiti od onih koji se smatraju sretnim.
1) UGRABI DAN
Vreme neumorno teče. Sretni ljudi umiju da koriste vreme najbolji način, ne propuštaju prilike koje im se ukažu i ne ostavljaju ništa za sutra. Sve što treba da urade, rade odmah. Ono što propustite danas, možda nikad više nećete moći da iskusite.
2) SMATRAJTE SEBE SRETNIM
Ljudi koji sebe smatraju srećnima pristupaju situacijama sa više optimizma i otvorenosti, a to ih, zauzvrat, stavlja u bolju poziciju da prihvate sve obrte u životu kao srećne događaje. Mnogi od onih koji su učestvovali u istraživanju tvrde da je njihova „loša sreća“ nestala kada su počeli da posmatraju svet pozitivnije i kada su sebe uverili da imaju sreće.
3) NE MEŠAJTE SREĆU I SLUČAJNOST
Ljudima su sreća i slučajnost često sinonimi. Slučajnost je nešto što se događa izvan nas, a sreća nešto što se događa u nama. Sretni ljudi ne obraćaju pažnju na loše stvari koje im se događaju, pređu preko njih i idu dalje, ne identifikuju se sa njima.
4) DOBRO OBRATITE PAŽNJU
Ovo istraživanje je otkrilo i da su oni ljudi koji su sebe smatrali sretnima bolje opažali stvari oko sebe. I jedna i druga grupa dobila je novine i učesnici su pitani da kažu koliko fotografija su videli u njima.
“Nesretnima” je trebalo neko vreme da izbroje fotografije, a “srećni” su veoma brzo davali odgovor. Na drugoj stranici je pisalo: “Prestanite da brojite. U ovim novinama postoje 43 fotografije”.
Poruka se jasno videla na drugoj stranici novina, ali “nesretni” je nisu videli, dok su je “sretni” odmah uočavali. Zašto je to tako? Takozvani “nesretni ljudi” bili su anskiozniji, pa su zbog toga imali problem sa opažanjem – naročito sa opažanjem u iznenadnim situacijama.
