Podaci Kosovske agencije za statistiku ukazuju da je u protekloj deceniji više od 220.000 građana napustilo Kosovo, a prema podacima demografa i predstavnika civilnog društva, taj broj se smatra zabrinjavajućim, prenosi Koha.
Najveći broj građana koji su napustili Kosovo u periodu od 2010. do 2018. je u 2015. godini, kada je više od 75 hiljada njih napustilo Kosovo.
Prema podacima, u 2016. i 2017. godini emigracija je opala, dok je u 2018. ponovo došlo do porasta, sa više od 28.000 građana koje je tada napustilo Kosovo. Kosovska agencija za statistiku još uvek nije objavila podatke za 2019. godinu.
Zemlje u koje su građani Kosova emigrirali najviše u periodu od 2010. do 2018. godine su Nemačka, Francuska i Austrija.
Demograf Rifat Bljaku istakao je zabrinjavajućim broj građana koji napuštaju Kosovo. Prema njegovim rečima, najvitalniji deo stanovništva odlazi sa Kosova, oni koji su najproduktivniji i najobrazovaniji.
“To je veliki gubitak i veliki poremećaj u demografskoj i biološkoj strukturi. Nije vreme samo za aktuleno razmatranje i diskusiju, već i za stvaranje efikasne i praktične, političke i institucionalne akcije migracija, koja bi polazila od toga da se migracija može kontrolisati, da bude privremenog karaktera”, naglasio je Bljaku.
Prema nedavnom izveštaju o migracijama Ministarstva unutrašnjih poslova – Nemačka, Slovenija i Hrvatska su zemlje koje rezultiraju izrazitim porastom prihvatanja građana Kosova u svrhe zaposlenja tokom 2018. godine.
Nemački zakon o radu koji će stupiti na snagu od 1. marta 2020. godine, očekuje se da detaljno reguliše dolazak radne snage iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, piše Koha.
Izvršni direktor iz Evropskog instituta za politiku Demuš Šaša istakao je da bi stupanjem na snagu tog zakona, moglo doći do još većeg odliva mladih ljudi sa Kosova.
“Ovaj zakon olakšava kretanje ljudi, kretanje radnika u Nemačku, on ima potencijal za veliki odliv. Sačekaćemo i videćemo uticaj koji će taj zakon da ima”, poručio je Šaša.
Prema njegovim rečima, sve veći broj mladih koji odlaze sa Kosova rezultat je i loših ekonomskih, političkih i društvenih dešavanja.
U anketi Razvojnog programa Ujedinjenih nacija “Javni puls”, koja je objavljena 2019. godine, ustanovljeno je da je više od polovine svih ispitanika na Kosovu izjavilo da su najveća pitanja sa kojima se suočava Kosovo korupcija i socio-ekonomski uslovi.
U poslednje tri godine preduzeća na Kosovu takođe su ukazala da je uprkos visokom nivou nezaposlenosti na Kosovu prisutan manjak radnika, podseća Koha.
