Jedina institucija koja je tokom priprema za izradu kosovskog ustava zahtevala više jasnoće u pogledu definisanja procesa formiranja vlade bila je Međunarodna civilna kancelarija, koja ne postoji već osam godina, pokazuju podaci u obimnom spisku dokumenata pod nazivom “Pripremni radovi“, kojima se ovih dana bavi prištinska Koha.
List navodi da u dokumentima ne piše kada su ovi komentari poslati, ne sadrže pečate niti je navedeno kako je odgovoreno na predlog o jasnijoj proceduri izbora vlade, a to je kasnije postao veliki problem i ono oko čega se na Kosovu upravo najviše i spore političke stranke.
Predlozi za koje se navodi da ih je poslala Međunarodna civilna kancelarija, unutar dosijea koji je 10 godina čuvao “tajnu” o ovome, odnose se na član 104 Ustava koji je u početnim raspravama bio namenjen formiranju vlade. Takođe se spominju rokovi koje treba odrediti i konsultacije koje moraju prethoditi imenovanju mandatara.
“Proces formiranja vlade treba da se razjasni. Ako je cilj da se vlada odobri glasanjem Skupštine, kao što je predviđeno u stavu 2 ovog člana, tada nema potrebe da predsednik predloži Skupštini kandidata za premijera, kako je predviđeno u stavu 1”, piše u nacrtu.
Tražena su dodatna pojašnjenja u vezi sa stavom u kojem se navodi da “predsednik predlaže kandidata za premijera nakon konsultacija …“. Reč je o konsultacijama s pobedničkom strankom ili koalicijom, kao što je to trenutno slučaj u Ustavu.
“Vreme koje predsednik daje predlogu mora da bude utvrđen Ustavom”, bio je predlog Civilne kancelarije. Ova formulacija, međutim, nije uključena u konačni i zvanični nacrt Ustava, ukazuje Koha.
Ustavni sud Kosova upravo iz razloga ovih nejasnoća u Ustavu sada ima pune ruke posla oko tumačenja u slučaju predloga da se za novog mandatara, koji ima većinu u parlamentu, odobri kandidat DSK Avdulah Hoti.
