Jedna fotografija sa večere iz rezidencije Behdžeta Pacolija, gde se u nedelju uveče okupio državni vrh – predsednik zemlje, predsednik Skupštine, premijer, te ministri Vlade Kosova – pokazala je pre svega koliko Kosovom rukovode muškarci.
Kako su zvaničnici rekli, u pitanju je bila nezvanična večera. Ubrzo nakon što je slika sa večere objavljena u medijima, na socijalnim mrežama krenule su i prve reakcije. Najpre one kako na Kosovu i dalje vlada mentalitet donošenja važnih odluka u ‘odama’ (Oda e burrave – Soba za muška sijela op.a.), te potom ocene o nedostatku žena na rukovodećim mestima.
Na slici se vidi kako za stolom sedi 22 muškaraca i jedna žena – ministarka prostornog planiranja Aljbena Rešitaj. Osim nje, u kosovskoj vladi na ministarskoj poziciji je još samo jedna žena, Durata Hodža, u Ministarstvu evropskih integracija.
Rešitaj u izjavi za RSE kaže da se radilo o nezvaničnoj večeri u organizaciji zamenika premijera Behdžeta Pacolija i da nije bilo u planu da se o nečemu posebno govori. A na pitanje kako se osećala kao jedina žena među kolegama, odgovara:
“Nije bilo nekog posebnog osećanja, dobrog ili lošeg, ali nije u redu da se u jednom vladinom kabinetu nalaze samo dve žene, posebno ako se uzme u obzir da na Kosovu ima dosta žena koje su spremne da doprinesu politici. Prema tome, smatram da je u pitanju slabost našeg društva i da je potrebno da dođe do promene društvenog razmišljanja kada je u pitanju ženski rod”, kaže Rešitaj.
“Ne verujem da su se skupili da razgovaraju o nečem privatnom. To govori jako puno o načinu razmišljanja tih ljudi koji su na vlasti i koji većinu odluka donose u neformalnim objektima i na nezvaničan način”, komentariše Muškoljaj.
On dodaje i da prisustvo samo jedne žene govori da na Kosovu odluke donose muškarci, dok se žene uglavnom koriste kao ‘dekor’.
“Ranije smo mogli da vidimo više žena u politici koje su i doprinosile diskusijama. Sada se broj žena na rukovodećim pozicijama samo smanjuje i njihovo učešće ostaje simbolično, kako bi se političari obrazložili da, eto, na jednom takvom sastanku bilo je i žena”, dodaje Muškoljaj.
I Luljeta Demoli iz kosovskog Centra za rodne studije podseća da je takva situacija na svim nivoima vlasti na Kosovu.
“Sramota je to što o velikim odlukama, o vladajućim koalicijama, odlučuju samo muškarci. To je patrijahalno i tako nešto ne treba nigde da se dešava. Međutim, naše lidere to ne interesuje, svi su patrijahalni, svima se sviđaju ‘ode’. Tamo gde nema žena, tu se ne rukovodi dobro, nivo korupcije je veći i ne postoji rodna ravnopravnost”, smatra Demoli.
Ministarka Rešitaj kaže da žena na Kosovu, kao državi u tranziciji, mora da se dosta bori za svoja prava, te da je s druge strane potrebno da stanovništvo Kosova to i podrži.
“Osnova je u tome koliko društvo glasa za jednu ženu, kojoj bi se kasnije pružila mogućnost da da svoj doprinos. Zato je potrebno da dođe do promena u društvu i da se ženama pruži mogućnost da bude na visokim pozicijama”, ističe ona.
Pored toga što je žena malo u institucijama vlasti na državnom nivou, nema ih ni na lokalnom. Nakon lokalnih izbora u oktobru nijedna žena nije izabrana za gradonačelnicu, a bilo je osam kandidatkinja. Partije uglavnom ispunjavaju ustavnu obavezu – da izborne liste 30 posto čine žene.
