Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti rekao je da je ekonomska kriza kao rezultat koronavirusa neizbežna, zdravstvenu krizu je nazvao nepredvidivom, a političku krizu nepotrebnom i nerazumnom, ali planiranom, prenosi Koha.
Tokom virtuelnog foruma koji je organizovala Američka privredna komora radi razgovora o upravljanju situacijom izazvanom pandemijom koronavirusa od strane kosovskih institucija, Kurti je napravio analogiju između zdravstvene i ekonomske krize.
Prema njegovim rečima, Kosovo je više hendikepirano od ostalih zemalja jer “kriza nije dvostruka, već trostruka”.
“Da bi održale javno zdravlje, zemlje širom sveta stavile su ekonomiju u hibernaciju. Kao rezultat, ekonomska aktivnost je opala, a isto tako i prihodi. I ponuda i potražnja doživeli su negativan šok. Dakle, manje je posla, manje proizvodnje, manje zarade, manje razmene i manje troškova. Svesni da bi se stanje ekonomije u stanju hibernacije moglo pogoršati, zemlje širom sveta koristile su dva alata, fiskalnu politiku i monetarnu politiku. U tom smislu smo hendikepirani, jer možemo koristiti samo fiskalnu politiku, a ne monetarnu. Ali mi smo bili dvostruko hendikepirani, jer s druge strane kriza u našoj zemlji nije dvostruka, već trostruka: tako da nije samo zdravstvena i ekonomska, već i politička. Zdravstvena kriza je bila nepredvidiva. Ekonomska kriza je izgleda neizbežna. Dok je politička kriza bila i nepotrebna i nerazumna, ali s obzirom da je planirana postala je neizbežna. Ušli smo u kritičnu fazu zdravstvene krize, ali uveren sam da će time dobro upravljati Ministarstvo zdravlja i Nacionalni institut za javno zdravlje. Potrebna nam je njihova naučna ekspertiza, njima naša bezuslovna saradnja. Ja vas uveravam da me nepotrebna politička kriza neće zaustaviti u vršenju naših obaveza i kao premijera i kao vlasti u oporavku ekonomije. Stoga potrebno je da probudimo privredu iz hibernacije i učinimo je jačom nego što je bila pre ove krize. Zahvalan sam svim preduzetnicima na saradnji i siguran sam da će se ta saradnja povećavati još više.”, rekao je Kurti, navodi se u saopštenju njegovog kabineta.
Kurti je ponovio poruku da građani treba da slušaju lekare, ostanu kod kuće i održavaju higijenu, “jer će to skratiti vreme potrebno za ekonomski oporavak”.
Dodao je i da je Vlada uzela u obzir vreme oporavka, ali i istakao da će i pored optimizacije ipak biti gubitaka.
“Da ne bismo pogoršali stanje u ekonomiji u stanju hibernacije, preduzeli smo prvi korak pripremom hitnog fiskalnog paketa. U ovom slučaju izdvojili smo oko 190 miliona evra kako bi se šteta prouzrokovana krizom svela na minimum. Ali treba imati na umu da ovaj iznos nije ekonomska cena paketa. Jer ne uključuje cenu mogućnosti. A vi kao preduzetnici najbolje znate da trošak mogućnosti igra presudnu ulogu u ekonomskim procenama pre nego što donesete bilo kakvu odluku. S padom ekonomske aktivnosti, opadaće i prihodi države. A ako predvidimo da ćemo ostvariti oko 200 miliona evra manje prihoda, to je trošak mogućnosti koji moramo uključiti. Shodno tome, ekonomska cena paketa postaje oko 390 miliona evra. Naglašavam to tako da ne ostavljamo prostora za pogrešne interpretacije i zloupotrebe koje su pokušali da izvrše oni koji su već uništili našu ekonomiju i bez pandemije”, rekao je Kurti.
On je istakao da će drugi korak biti izrada paketa za oporavak i podsetio da se predviđao ekonomski rast između 4 i 4,2 odsto, dok se sada ekonomska šteta može kretati između 392 do 645 miliona evra.
“Podsećamo da je ekonomski rast prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda pre širenja pandemije bio predviđen za 4 odsto, dok prema Svetskoj banci za 4,2 odsto. Pravi uticaj na ekonomiju znaćemo tek nakon završetka pandemije. Ali procene koje sada imamo kreću se od najoptimističnije prognoze da BDP pada za 1,6 odsto (Svetska banka) do najpesimističnijih da se BDP smanjuje za 5 odsto (Međunarodni monetarni fond). Dakle, MMF je takođe predvideo manji rast, a sada i veći pad, dok je Svetska banka predvidela veći rast, sada manji pad. Na osnovu ovih parametara šteta u našoj ekonomiji može se kretati od 392 miliona do 645 miliona evra. Dakle, uvek računajući ekonomske troškove na osnovu predviđanja koja sam spomenuo”, rekao je Kurti.
Kurti je rekao da “ekonomsku krizu vidimo kao priliku za napredak” dodajući da “subvencije i zajmovi vašim preduzećima neće biti samo za osiguranje likvidnosti. Oni će biti u funkciji proširenja delatnosti, povećanja proizvodnje i povećanja izvoza. Dakle, investicije, subvencije i krediti, za zapošljavanje, proizvodnju i izvoz”.
