Dvadeset godina od ulaska snaga NATO na Kosovo

Pod motom “Za našu slobodu” Kosovo obeležava 20 godina od ulaska NATO snaga.

Centralnoj manifestaciji u Prištini prisustvuju bivši američki predsednik Bil Klinton čija je zemlja, za vreme njegovog mandata, predvodila NATO bombardovanje srpskih vojnih i policijskih ciljeva radi sprečavanja etničkog čišćenja na Kosovu. Sa njim je i tadašnja državna sekretarka Medlin Olbrajt.

“Za Kosovo smo uradili pravu stvar. Uradili smo to na pravi način i završićemo posao“, ovim rečima je Bil Klinton 10. juna 1999. završio svoje obraćanje američkoj naciji koju je obavestio o okončanju NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Predvođene SAD, još 18 saveznika NATO-a je 78 dana bombardovalo srpske policijske i vojne ciljeve na Kosovu i u Srbiji.

Govoreći o zločinima Srbije nad Albancima koji su se dešavali na Kosovu, Klinton je pre početka bombardovanja rekao da je “okončanje tragedije moralni imperativ“.

“Ukoliko predsednik Milošević ne želi da postigne mir, mi ćemo ograničiti njegovu sposobnost da vodi rat“, kazao je tada Klinton u martu 1999.

Klinton je u utorak u Prištini izjavio da “ceo svet danas, sa svim svojim nemirima, može da gleda na Kosovo kao na primer demokratije koja je posvećena unapređenju, rastu i mirnom životu sa susedima, što je nešto na čemu svaka zemlja, mala ili velika, treba da radi van i unutar svojih granica”.

“Biću veoma ponosan činjenicom što sam sam se zadesio kao predsednik SAD kada vam je trebao neko ko će da ustane i kaže – nema više etničkog čišćenja, nema više napuštanja domova i ubijanja nevinih civila i da mora da postoji neki drugi bolji način”, kazao je Klinton.

Kosovski Albanci su se 1989. žustro usprotivili odluci rukovodstva Srbije na čelu sa Slobodanom Miloševićem o ukidanju autonomije Kosovu, što im je oduzelo pravo na jezik, obrazovanje i normalan život.

Bombardovanje SR Jugoslavije u martu 1999. usledilo je nakon višemesečnih sukoba srpskih snaga i snaga kosovskih Albanaca, kada je ubijeno preko 1.500 Albanaca, a oko 400.000 proterano iz svojih kuća.

Za razliku od lidera kosovskih Albanaca, Milošević je odbio napore međunarodne zajednice za uspostavljanjem mira, što je doprinelo odluci o bombardovanju srpskih vojnih i policijskih ciljeva. Istovremeno, rat na Kosovu je nastavljen.

Ipak, 9. juna srpska strana potpisuje Kumanovski sporazum i biva primorana da povuče snage sa Kosova. Time su se stvorili uslovi za povratak oko milion kosovskih Albanaca koji su nasilno bili proterani sa Kosova, uglavnom u Makedoniju i Albaniju.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 10. juna usvojio je Rezoluciju 1244, čime se uspostavila privremena UN administracija na Kosovu. Na današnji dan pre 20 godina, 12. juna, ušle su i prve NATO snage na Kosovu – KFOR.

Do 20. juna sve srpske snage napustile su Kosovo, dok je, s druge strane, KFOR bio uspostavljen.

Na početku, KFOR je brojao 55.000 pripadnika iz 39 zemalja.

Tokom rata na Kosovu je ubijeno 12.000 civila, oko 2.000 se vode kao nestali, a više od 800.000 je proterano.

Klinton i Olbrajt će u sredu, 12. juna prisustvovati centralnoj svečanosti u centru Prištine i održati govor, a nakon toga, planirano je otkrivanje biste Medlin Olbrajt, a potom i poseta spomeniku Bilu Klintonu u Prištini.

(RSE)

Zadnje iz rubrike

Najnovije na portalu »

Popularno

Nema aktuelnosti za ovaj period!

Facebook

Fotografija dana