Jeste li se ikada zapitali:
Koja je mudrost u tome što je Allah stvorio vodu koju pijemo slatku, bez boje, okusa, i da nema nikakvog mirisa?
Kad bi voda imala boju,
onda bi sva živa bića, svi organizmi bili oblikovani bojom vode koja sačinjava većinu sastojaka kod svih bića/organizma.
”…i da Mi od vode sve živo stvaramo? I zar neće vjerovati?”
Kad bi voda imala okus,
svo bi voće i povrće imalo jedan okus, a to je okus ovde!!
Kako bi to onda bilo neukusno jesti!?
”..iako upijaju jednu te istu vodu, plod nekih činimo ukusnijem od drugih. To su doista dokazi ljudima koji pameti imaju.”
I kad bi voda imala miris
sva bi jela imala isti miris, pa kako bi to onda bilo neukusno jesti!?
Ali Allahova mudrost u stvaranju je zahtijevala da voda koju pijemo i njome napajamo životinje i biljke bude pitka; bez boje, okusa i bez ikakvog mirisa!
Pa da li izvršavamo obavezu zahvalnosti Stvoritelju svome samo za ovu blagodat?!
No, mudrost se ne krije samo u vodi, tečnosti koja život znači (voda koju pijemo)! Pogledajte ove različite vrste tečnosti!
Tečnost uha – gorka je!
Tečnost oka – slana je!
Tečnost usta – slatka je!
Allahova milost je zahtijevala da tečnost u uhu bude jako gorka: da može ubiti/umrtviti insekte i druge sitne čestice koje ulaze u uho; da tečnost očiju bude slana i da ih tako štiti jer očna jabučica je osjetljiva, pa je slanost te tečnosti ustvari zašitita očima; i stvorio je tečnost usta slatku kako bi čovjek raspoznavao stvarni okus stvari, jer da nema takvo svojstvo, zamijenio bi prirodni (okus) stvari.
Zato recite: Uzvišen je Allah, Svemogući!