Srpska distopija

Srpska i srbijanska politi─Źka, intelektualna i verska elita ponovo se vrac╠üa pri─Źama iz osamdesetih godina pro┼ílog veka.

1.┬áBanja Luka – Svakog jutra ja i moja drugarica Jelena, koja ┼żivi u ulici Momira Nikolic╠üa (osu─Ĺen na 20 godina zatvora), zajedno idemo u ┼íkolu “Biljana Plav┼íic╠ü” (osu─Ĺena na 11 godina zatvora). Ja ┼żivim u ulici “Stanislava Galic╠üa”┬ábroj 92 (osu─Ĺen na do┼żivotni zatvor). Da bismo stigli do ┼íkole treba da pre─Ĺemo Trg ÔÇ×Radoslav Krstic╠üÔÇť (osu─Ĺen na 35 godina zatvora) i park ÔÇ×Ljubomir Borov─ŹaninÔÇť (osu─Ĺen na 17 godina zatvora). Ja i moji drugari smo odli─Źni ─Ĺaci i ┼żelimo da upi┼íemo Gimnaziju ÔÇ×Mom─Źilo Kraji┼ínikÔÇť (osu─Ĺen na 20 godina zatvora) ….

Nakon ┼íkole idemo na trening, ritmi─Źku gimnastiku u klubu “Du┼íko Tadic╠ü” (osu─Ĺen na 20 godina zatvora). Mi smo ┼íampioni Republike Srpske i vice┼íampioni velike Srbije. Naravno, bic╠üe nam mnogo bolje kada se izgradi Sportski kompleks ÔÇťRatka Mladic╠üaÔÇŁ. Tako─Ĺe sam ─Źlan posmatra─Źa ÔÇ×Radoslav Br─ĹaninÔÇť (osu─Ĺen na 30 godina zatvora). Ovo je na┼í svakodnevni ┼żivot! (…)

2.┬áOvde sam preneo jednu objavu sa Fejsbuka. Iz anonimnosti je krenula svojim putem slave na ovoj dru┼ítvenoj mre┼żi. To je ponovljeno stotine puta, od strane vec╠üine ljudi u Bosni i Hercegovini, ali i u Srbiji. Izazvalo je┬á negodovanje, iritaciju, mo┼żda gor─Źinu. Kod mnogih┬á je potaknulo pitanje ÔÇ×da li je to istina”.┬áDrugi su komentarisali da li je sadr┼żaj posta ta─Źan ili ne, ÔÇťoni su takviÔÇŁ.

Kao i bilo koja druga takva objava, i ova c╠üe imati ograni─Źen ┼żivot, koji se u vreme elektronske komunikacije mo┼że nazvati sjajem svitaca;┬á┬ájedan no─çni sjaj koliko da uka┼że na prisustvo i da okon─Źa ┼żivot do jutra, do kada do─Ĺe vreme za sledec╠üu objavu ┼żivota svitaca.

Me─Ĺutim, izdvojio sam to jer zaslu┼żuje da ┼żivi mnogo du┼że. U stvari, to je najkrac╠üa i najefikasnijia pri─Źa u novonastaloj situaciji┬ákoja se naziva srpska distopija. Distopija je suprotnost utopiji, idealnoj dr┼żavi ili dru┼ítvu, oslobo─Ĺenom od kriminala, siroma┼ítva i nasilja. Distopija je u bukvalnom smislu starogr─Źkog jezika lo┼íe mesto za ┼żivot, odnosno nepo┼żeljno, zastra┼íujuc╠üe, dehumanizovano dru┼ítvo ili dr┼żava.

Za opisivanje srpske distopije ne treba vi┼íe od 160 re─Źi imaginarne objave naziva ulica i ┼íkola u Banjaluci, glavnom gradu Republike Srpske u Bosni i Hercegovini – svi osu─Ĺeni za ratne zlo─Źine. U takvom prikazu, dru┼ítvo ne samo ┼íto se ne bavi kriti─Źki pro┼ílo┼íc╠üu, nego njen najmra─Źniji deo stavlja u sredi┼íte pa┼żnje kao deo sa kojim se najvi┼íe ponosi.

U srpskoj distopiji genocid po─Źinjen nad drugim narodima u Bosni i Hercegovini transformi┼íe se u najvec╠üu srpsku nacionalnu vrednost.

3.┬áTokom 20. veka, distopijski roman je razvijen, a roman “1984” D┼żord┼ża┬áOrvela danas je u svetu ┼íiroko prepoznat kao moc╠üan antitotalitarni glas. U 21. veku, a s porastom populizma u konsolidovanim demokratijama kao ┼íto su SAD i Velika Britanija, delo kanadske spisateljice Margaret Atvud┬á“Pri─Źa o slu┼íkinji”┬ápostaje toliko sna┼żan antitotalitarni glas┬áda se uspeo popularizovati u drugom mediju, i postao serijal na Netfliksu.

Srbija i vodec╠üa srpska politika ne bave se romanima ili serijama – srpska distopija je vec╠ü postala dru┼ítvena svest. Iz dana u dan, iz godine u godinu politi─Źki, intelektualni, verski i kulturni krugovi koji su na vlasti u Srbiji i me─Ĺu Srbima razvili su narativ suprotno suo─Źavanju sa pro┼ílo┼íc╠üu. Svako su─Ĺenje Me─Ĺunarodnog suda za ratne zlo─Źine koje je dokazalo da su srpske snage delovale protiv drugih naroda u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu suo─Źilo se sa potpuno suprotnom pri─Źom u kojoj je ceo svet, osim Rusije┬ápostupao protiv Srbije i srpskog naroda.

U srpskoj distopiji genocid u Srebrenici je la┼ż, pogubljenje pacijenata u vukovarskoj bolnici u Hrvatskoj je izmi┼íljotina, dok je masakr u Ra─Źku po toj logici┬áalbansko-ameri─Źka izmi┼íljotina koja je poslu┼żila kao povod za bombardovanje Srbije.

U toj distopiji, pre─çutkivanje iz dana u dan, iz godine u godinu, da su hladnja─Źe prevozile tela pogubljenih albanskih civila – dece, ┼żena i mu┼íkaraca – i zakopavana┬áu masovne grobnice u Batajnici, sada ve─ç ne postoji se─çanje o svemu ovom. Po┼íto nema sec╠üanja, po toj logici┬ánema ni masovne grobnice u Batajnici, niti je ikada postojalo.

U nedostatku se─çanja na zlo─Źine, srpska distopija vratila se na pri─Źu osamdesetih godina pro┼ílog veka. Hrvati su genocidan narod koji su ubijali Srbe, Bosna i Hercegovina je ve┼íta─Źka tvorevina koja namerava da islamizira Srbe, Crna Gora je “srpska Sparta”, koju sluge hrvatskih usta┼ía ┼żele privremeno da odvoje od Srbije. Kosovo, srce Srbije, privremeno je okupirano, ali c╠üe biti oslobo─Ĺeno kao i svaka srpska zemlja, milom ili silom. To vi┼íe nisu pri─Źe politi─Źara, akademika i starijeg sve┼ítenika, vec╠ü pri─Źe dvadesetogodi┼ínjaka odgajanih u srpskoj distopiji.

Danas u Podgorici dvadesetogodi┼ínjaci demonstriraju protiv Crne Gore, spremni da ─Źak i nasilno uni┼íte Bosnu i Hercegovinu, ako je potrebno ubrizgavaju se i nacionalisti─Źki steroidi, kada Novak ─Éokovic╠ü i njegove kolege teniseri slave pevaju─çi vojne mar┼íeve ili skandiraju─çi parole o Kosovu, kao srcu Srbije.

4.┬áJedna od velikih evropskih intelektualnih bitaka posle Drugog svetskog rata bila je borba protiv zaborava zlo─Źina, odnosno borba protiv revizionizma, istorijskih prepri─Źavanja koja bi zaobi┼íla ili zaboravila zlo─Źine. U kontekstu politi─Źke, ekonomske, socijalne integracije, ujedinjena Evropa se tako─Ĺe oslanjala na integraciju pamc╠üenja, ─Źime se ne bi dozvolilo da se obnovi naracija nastala ratovima.

U biv┼íoj Jugoslaviji ova bitka je izgubljena prvog dana nakon oru┼żane borbe. A ako se nastavi sa gubicima, lako┬áse mo┼że do─çi do toga da banjalu─Źka objava od 160 re─Źi, ne bude ni┼íta drugo sem istine.

Piše: Veton Suroi
Novinar┬ái knji┼żevnik iz Pri┼ítine

Zadnje iz rubrike

Najnovije na portalu »

Popularno

Nema aktuelnosti za ovaj period!

Facebook

Fotografija dana

´╗┐