Formiranje Vojske Kosova – Politika svršenog čina

Iako je na prvi pogled delovalo da su reakcije Beograda relativno skromne, čitav niz izjava i diplomatskih susreta pokazali su da Srbija veoma ozbiljno tretira korak Prištine u pravcu formiranja vojske Kosova.

Odluka kosovske skupštine da usvoji nekoliko zakona kojima se praktično otvara prostor za formiranje Vojske Kosova pokrenula je veliku političku i diplomatsku ofanzivu u Beogradu. Iako je na prvi pogled delovalo da su reakcije Beograda relativno skromne, čitav niz izjava i diplomatskih susreta pokazali su da Srbija veoma ozbiljno tretira taj korak Prištine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upozorio je tako da bi formiranje Vojske Kosova, i njen dolazak na sever Kosova, predstavljao „veliki problem i tešku situaciju za Srbiju“. Stekao se utisak da se srpska strana uzda u dosadašnje protivljenje Zapada formiranju kosovske vojske, ili bar na deklarativno zalaganje međunarodne zajednice da se u tom procesu poštuju Ustav Kosova i stav srpske zajednice na Kosovu.




Podrška SAD za Vojsku Kosova

Srbija se u svojim reagovanjima pozivala na Rezoluciju 1244 UN, Briselski sporazum i druge sporazume sa NATO, ističući da u njima nema ni pomena kosovske vojske. Da se situacija u međuvremenu promenila bilo je jasno nakon izjave vršioca dužnosti zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Metjua Palmera, koji je nakon susreta sa Vučićem rekao „kako SAD podržavaju tranziciju Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u vojsku“. To je na neki način bio i odgovor na pitanje da li je albanska strana za ovakav korak imala podršku unutar međunarodne zajednice.

S jedne strane bi se, dakle, moglo govoriti o doslednom stavu Amerike kada je reč o Kosovu, ali isto tako se mora skrenuti pažnja na bitan momenat a to je negativan stav američke administracije prema manje – više svemu što nosi predznak Ujedinjenih nacija.

Trampova administracija sličan stav ima i prema institucijama Evropske unije. Utoliko i nije veliko iznenađenje što je Amerika zatražila okončanje misije UNMIK na Kosovu, što bi u praksi značilo prebacivanje nadležnosti na lokalne organe vlasti. A to u nekoj instanci podrazumeva i formiranje vojske Kosova, kao još jedan znak kosovske suverenosti.

Kosovska poruka Srbiji




Analitičari u Beogradu sa druge strane smatraju da su usvojeni zakoni o vojsci Kosova samo obične političke deklaracije. Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, kaže za DW da usvajanje pomenutih zakona ništa ne znači u praksi, i „da ćemo sada samo umesto Kosovskih bezbednosnih snaga imati Kosovske oružane snage.“

„Pravo pitanje je zašto se to baš sada dešava, jer je Evropska unija bila protiv takvih poteza. Mislim da to nije dobro, jer mi pre svega već više od godinu dana nemamo suštinske pregovore Beograda i Prištine. Čini mi se da iza svega stoji neki pokušaj jačanja nacionalizma usled nekih unutrašnjih političkih previranja na Kosovu, kako bi sada moglo da se kaže: evo sada imamo i vojsku“, kaže Beširi.

Vojnopolitički komentator Aleksandar Radić za DW ističe da se ovakav potez može posmatrati i kao poruka Srbiji da nema povratka što se tiče nezavisnosti Kosova. U tom smislu i projekat osamostaljivanja vodi ka stvaranju Vojske Kosova.

„Onog trenutka kada imate zakon u kome piše da je osnovni zadatak oružanih snaga zaštita teritorije Kosova, onda je jasno da se to pretvara u jedan simbol od koga nema odstupanja za albanske vlasti. To je jedan psihološko – propagadni momenat koji daje težinu u pregovorima, jer pokazuje jasan stav da nema podele teritorije“, ocenjuje Radić.

Politika svršenog čina

Koliko je u tom smislu proces formiranja kosovske vojske, nezaustavljiv? Naim Leo Beširi smatra da bi bilo preciznije reći da je to proces na koji Srbija ne može da utiče.

„Srbija svakako više nema ingerencije, osim preko Srpske liste, da utiče na kosovski parlament i kosovsko društvo“. Beširi takođe primećuje da je ovo možda „samo uvod i želja određenih članica Saveta bezbednosti da se UNMIK i KFOR eventualno povuku sa Kosova, kako bi u jednom trenutku za bezbednost građana bile zadužene Oružane snage Kosova“.




Priština na ovaj način svakako ugrožava dijalog i proces pregovora, skreće pažnju Aleksandar Radić. „Politika vlasti u Prištini je sve više nametanje svršenog čina. Jer, ako tokom pregovaračkog procesa povlačite nove provokativne poteze, onda naravno da druga strana ima pravo da sumnja u vaše dobre namere. Zato se i ovaj potez kosovskog parlamenta može posmatrati kao potpuni nedostatak volje za kompromisom“, kaže Radić.

Monopol na upotrebu sile na Kosovu ima KFOR, i dokle god je tako ne može se očekivati da će zemlje članice NATO dozvoliti formiranje neke druge oružane sile na Kosovu, dodaje Radić. „Tako da nema ništa od formiranja vojske Kosova dokle god postoji mandat KFOR-a“.

Promena NATO retorike

Srbija sada čitavu svoju koncepciju protivljenja formiranju Vojske Kosova bazira na očekivanju da će međunarodna zajednica poštovati neka dokumenta i obećanja da se taj proces neće dozvoliti bez ustavnih promena. Međutim, na promenu retorike NATO kada je reč o kosovskoj vojsci skreće pažnju i Naim Leo Beširi.

„Zvaničnici NATO i nekih drugih zemalja su do skoro zahtevali da najpre dođe do ustavnih promena. Sada vidimo da se na tome ne insistira, već da se dozvoljava mogućnost da se izmenom propisa formira nešto što se može percipirati kao vojska“, napominje Beširi.




Tajming usvajanja ovih zakona u Srbiji se tumači i kao ubrzano uvlačanje zemalja regiona u NATO članstvo. Nakon učlanjenja Crne Gore došao je red na Makedoniju, a formiranje Vojske Kosova se vidi samo kao priprema terena za budući ulazak Kosova u NATO – što su albanski lideri i istakli kao svoj dugoročni cilj.

Aleksandar Radić kaže da su nakon negativne reakcije javnog mnjenja na referendumu i makedonske vlasti pristupile politici svršenog čina, i „da se u tom smislu mogu povlačiti paralele sa usvajanjem zakona o Vojsci Kosova. Ali, isto tako bi trebalo reći da želja Prištine da ima vojsku nije nova, i da stoga i nije neko veliko iznenađenje“.

Prijem Kosova u NATO je zaista na dugom štapu, kaže Naim Leo Beširi. Srbija se za sada drži politike vojne neutralnosti, ali isto tako bi trebalo reći da nije bilo zemlje istočne Evrope koja pre ulaska u EU nije pre toga postala članica NATO.

„To znači da kao zemlja ispunjavate određene standarde i da je vaša bezbednost podignuta na neki viši nivo. U svakom slučaju, Makedonija je najverovatnije sledeća članica NATO, a videćemo da li će nakon toga u narednim godinama i Srbija promeniti svoj stav. A to će na neki način uticati i na stav Kosova prema NATO“, napominje Beširi.

(DW)

Zadnje iz rubrike

Najnovije vijesti »

Popularno

Facebook

Fotografija dana