Tužilaštvo Kosova bez reakcije na dokumenta koja im je dostavio Behgjet Pacolli

Iz Kancelarije za medije Specijalnog tužilaštva Kosova uzdržali su se od komentara u vezi sa dokumentima koje je dostavilo kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova a koja su predstavljena kao dokaz za zločine koje je Srbija počinila na Kosovu tokom ratnih sukoba, prenosi Zeri.

Predsednik Tužilačkog saveta Kosova, Bahri Hiseni potvrdio je za Radio Slobodna Evropa da je Savet obavešten o dokumentima koje je Ministarstvo spoljnih poslova (MSP) Kosova dostavilo Specijalnom tužilaštvu Kosova.

„Dosijei su dostavljeni, ali nam sadržaj nije poznat jer nisu u našoj nadležnosti. Putem redovnih izveštaja, na administrativnom nivou imaćemo uvid u sve obrađene dosijee”, rekao je Hiseni.

Specijalno tužilaštvo je primilo i pregledalo preko 10.000 dokumenata koje je dostavilo MSP.

Zvaničnici MSP su za Radio Slobodna Evropa rekli da očekuju da će prve optužnice biti podignute nakon pregleda dokumenata.

Savetnik vršioca dužnosti ministra spoljnih poslova Jetljir Ziberaj, rekao je da je Tužilaštvo primilo i da je u toku pregled dokumenata.

“Tužilaštvo je ovaj slučaj shvatilo veoma ozbiljno i preispituje svaku stranicu te dokumentacije”, rekao je Ziberaj.

Vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Bedžet Pacoli, koji je krajem 2019. godine predao dokumenta Specijalnom tužilaštvu, je rekao da su dokumenti prikupljeni iz različitih izvora na zakonit način, kako bi se pružila podrška kosovskom tužilaštvu.

Izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo na Kosovu, Bekim Bljakaj je za Radio Slobodna Evropa rekao da je Fond veoma zainteresovan za sadržaj dokumenata koje je MSP dostavilo kosovskom tužilaštvu.

„Naravno, informacije ili dokazi su uvek dobrodošli i treba ih predati Tužilaštvu. Mislim da Tužilaštvo treba da pregleda i analizira sve te dokaze i proceni da li su validni za podizanje optužnice”, rekao je Bljakaj.

Tokom 2019. godine, Ministarstvo pravde je pristupilo usvajanju izmene Zakona o krivičnom postupku u Skupštini Kosova, koji predviđa odredbu o suđenju i izricanju kazne u odsustvu, zbog činjenice da se mnogi počinioci odgovorni za ratne zločine nalaze u Srbiji i nisu dostupni pravosuđu, jer Srbija ne priznaje Kosovo i ne postoji sporazum o izručivanju.

Najveća instanca za procesuiranje ratnih zločina na teritoriji bivše Jugoslavije (koja je obuhvatala Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i kasnije i Kosovo) je Međunarodni sud za ratne zločine sa sedištem u Hagu.

Što se tiče Kosova, postupanje sa navodnim predmetima ratnih zločina je u početku bilo pod nadležnošću Misije Ujedinjenih nacija – UNMIK, zatim Misije Evropske unije – Euleks, a nakon proglašenja kosovske nezavisnosti, u nadležnosti je kosovskih sudova.

Zadnje iz rubrike VIJESTI

Najnovije na portalu »

Popularno

Nema aktuelnosti za ovaj period!

Facebook

Fotografija dana