Dr Hauard Taker je ušao u Ginisa kao najstariji lekar na planeti, a sada je otkrio tajne svoje dugovečnosti.
Dr Hauard Taker je neurolog iz Klivlenda u Ohaju a ušao je u Ginisovu knjigu rekorda kao najstariji lekar koji se bavi svojom profesijom. Ovaj vitalni stogodišnjak diplomirao je pravo i položio pravosudni ispit u Ohaju u kasnim šezdesetim, a bio je i šef neurologije atlantske flote tokom Korejskog rata.
“Kada sam rođen 1922. godine, prosečan životni vek u SAD bio je 58 godina za muškarce i 61 godinu za žene. Kao 100-godišnjeg lekara i neurologa, pacijenti me često pitaju za savete kako sam ostao zdrav, srećan s mentalnom oštrinom”, počinje svoju priču lekar.
Dobri geni i malo sreće mogu vam dati prednost, ali evo nekih životnih pravila po kojima je dr Taker živeo i doživeo 101. godinu koju je napunio u julu.
1. Nisam penzioner
Radim više od 75 godina, a čak sam i proglašen za najstarijeg lekara na svetu i kao takav ušao u Ginisovu knjigu rekorda. Sara, moja 65-godišnja žena, takođe se bavi psihoanalizom i psihijatrijom u svojoj 89. godini.
Tokom pandemije lečio sam pacijente pet ili šest dana u nedelji. Zatim sam prešao da podučavam medicinske specijaliste tri dana u nedelji.
Kada ne radim, volim da provodim vreme sa svojih četvoro dece i desetoro unučadi, hodam po snegu na krpljama (snowshoeing) i gledam sportove u Klivlendu.
Ako ste blagosloveni što imate karijeru u kojoj uživate i još uvek možete da radite, razmislite o odlaganju penzionisanja. Kod mnogih ljudi koji se penzionišu i postanu neaktivni u svakodnevnoj rutini povećavas se rizik od kognitivnog pada.
2. Ne dozvoljavam sebi da izađem iz forme
Plivanje, džogiranje, planinarenje i skijanje sve do kasnih 80-ih održalo me je snažnim i zdravim. Iako više ne skijam i nisam baš tako aktivan kao nekada, pokušavam da pređem najmanje pet kilometara na svojoj traci za trčanje brzim tempom većinu dana u nedelji. Gledanje Tarnerovih klasičnih filmova u pozadini pomaže mi da ne crknem od dosade.
Studije su otkrile jednostavne fizičke aktivnosti, poput 15-minutne šetnje napolju, mogu smanjiti rizik od prerane smrti za skoro 25 odsto.
3. Ne pušim
Kada sam bio u srednjoj školi 1930-, rekao sam ocu da želim da počnem da pušim. Rekao je: “Što se mene tiče, nemam ništa protiv.Ali zašto bi neko želeo da ubacuje bilo šta osim svežeg vazduha u svoja pluća kada je život tako kratak?”
“To mi je odmah učinilo cigarete manje zabavnim i uzbudljivim. Sećam se da sam prisustvovao medicinskim sastancima na kojima bi lekari, sa cigaretom koja im je visila iz usta, govorili pacijentima da prestanu da puše jer bi im to ‘smanjilo apetit i smirilo živce'”, kaže dr Hauard.
Danas znamo da pušenje cigareta dovodi do raka, moždanog udara, bolesti perifernih arterija, koronarne arterijske bolesti i drugih plućnih i kardiovaskularnih bolesti.
4. Ne ograničavam se
Umerenost nam omogućava da živimo život punim plućima, a istovremeno nas sprečava da preteramo i dugoročno utičemo na naše zdravlje.
“Povremeno ću popiti martini i pojesti stek, ali ne svakog dana. Sara je odličan kuvarica i pomogla mi je da imam zdravu i raznovrsnu ishranu. Uz svaki obrok imamo salatu i uživamo u zelenom povrću poput bok-čoja (vrsta kupusa), brokolija i prokelja”, ističe ovaj viralni deka.
Prava tajna dugovečnosti je da nema tajni. Ali mi živimo svakodnevno i umiremo jednom, tako da moramo maksimalno da iskoristimo to vreme koje imamo.
5. Ne dopuštam da moje znanje propadne
“Pošto sam se bavio neurologijom više od sedam decenija, bio sam svedok kako je medicina evoluirala od lobotomije do najnovijih kompjuterizovanih tehnika snimanja.
Veoma uživam u podučavanju svojih specijalizanta i studenata medicine, ali se trudim i da ja od njih mnogo toga naučim”, završava doktor.
U toku je postprodukcija dokumentarnog filma o njegovom životu “What’s next?” u kojem je podelio priče iz svooje duge karijere s budućim generacijama.
izvor b92.net
